окоТВоко: Сви касне, али никад нада

Да одмах појасним, бити пољопривредник је једно, као и сељак у песми Радета Јоровића „Село моје лепше од Париза”, али понашати се као да си дошао из неког шатора је сасвим друго. Зато је диван податак да је све више лепих и софистицираних концерата и у Плавој дворани Сава центра и МТС Дворани.

Лепо је што ће у МТС Дворани 30. октобра бити одржан концерт у част великог Ђорђа Марјановића, у којем ће учествовати Марко Луис, Зорана Павић, Кнез, Сергеј Ћетковић, Принц од Врање... Биће то омаж човеку који је први направио естрадну револуцију, избацио микрофон из сталка и кренуо да баца сако у публику. 

Леп пример је и прослава јубилеја Ане Бекуте на концерту у Сава центру где смо уз добар пи-ар Милија Чолића и режију глумца Милорада Дамјановића видели један леп музички спектакл. За последњих 40 година Ана Бекута је знала да бира лепе песме и да прави добре концерте. Е, то је оно што нам треба - више пристојних музичких догађаја. 

Има и певача који неће да граде каријеру на свађи са колегиницама и на трачевима, оних који живе као сав нормалан свет. Прави пример за то је Ивана Селаков, која је своју каријеру градила тако да може и да се посвети породици, а опет, има посла и стално наступа по клубовима. То је некад компромис који естрадни уметник мора да направи да би остао нормалан и свој.

У свом лудилу који смо прошли ове године морам да похвалим једну фантастичну појаву, а то је млади Јаков Јозиновић, Тикток сензација. Он је успео да распрода концерт у МТС Дворани за само сат времена. Због продаје карата сајт дворане је пао, а кажу да је било триста људи у реду благајне да купе карту. 

Видите како је Тикток постао моћна друштвена мрежа кад може тако да анимира публику. Не заборавимо да је Јелена Розга једном Инстаграм објавом, без иједне рекламе,  пунила највеће дворане у Србији. 

Да ствар буде луђа, Јаков Јозиновић уопште не пева своје песме. На Тиктоку је „горело” када је певао „Оливеру” Ђорђа Балашевића. 

Реч је о двадесетогодишњаку из Винковаца, чији су препеви чувених хитова преплавили друштвене мреже, а он добио толику популарност да је распродао концерт у Београду за свега сат времена.

Највише пажње привукли су његови спонтани наступи на улицама и градским трговима, где је најчешће певао „Оливеру”, „Цесарицу”, „Јужњаке” и друге велике хитове.

Знамо га и из шоу-програма „Суперталенат”. Јаков је студент Факултета политичких наука и то говори да има наде за „неке нове клинце” и да се, заправо, они враћају старим, провереним песмама, јер нових хитова готово да и нема. 

Увек посећени концерти Јелене Томашевић, „Фрајли”, Мирзе Селимовића и  Тијане Богићевић показују да урбане публике има. У емисији „Далибор Петко шоу” на ЦМЦ телевизији видели смо како се Неда Украден спрема да освоји Арену у Загребу и да је то највећи концерт у њеној историји. Не заборавимо, Неда има 75 година и 55 година каријере. 

Дакле, има наде за музику док је Тиктока и осталих алтернативних начина комуникације. Али и добрих емисија и водитеља. Очигледно се без старе гарде не може. Пример за то је Бошко Јаковљевић. На којој год телевизији је био, он је уносио свој ауторски печат и доводио младе звезде, али и ветеране. 

Он је најбољи пример како се може трајати и како не компромитовати себе и вредности своје генерације. Стога се свака његова емисија гледа са гуштом, посебно на Уна телевизији, где је, просто,  реанимирао програм и у сјајном је тандему са Аном Шупић. Има шта да се види на нашим каналима ако се мало обрише прашина са даљинског управљача. 

Радујем се успеху младог Тиктокера и драго ми је што је постигао успех песмама из генерације његових родитеља. То значи да не треба само да „бауљамо и ћарлијамо” или да се „праћнуо шаранчић” и да нам је ту „жена од султана” и да је улетео „уљез”. 

Има наде. И кад слушам како је са Лондонском филхармонијом, после свега што јој се десило неколико месеци пред смрт, Габи Новак успела да отпева „Наду” схватио сам значај Арсенових речи: „Сви касне, али никад - нада”.

Александар Филиповић