"БОЛЕСТ НАПРЕДУЈЕ, АЛИ СЕ НЕ ПЛАШИМ СМРТИ" Погоршало се здравствено стање Ведране Рудан
Позната хрватска књижевница Ведрана Рудан води тешку борбу с болешћу, а како сама признаје, њени последњи налази нису охрабрујући.
Своју борбу с карциномом отворено дели с јавношћу, редовно пишући о свему што пролази.
Рудан се суочава с карциномом жучних каналића. О свом тренутном здравственом стању и емоцијама које је прате пише у колумни на порталу rudan.info, где неретко искрено говори о својим искуствима и осећањима.
Најновији текст описала је речју „Очaj“, и открила да јој се стање погоршало.
Текст преносимо у целости:
„Ових дана често падам у провалију. Хрватска је једина земља у којој већ јако дуго живим. Да будем јасна, стара сам, тешко болесна, али се не бојим смрти.
Мој онколог ми је јуче рекао, болест напредује, госпођо, тешите се, још нико из живота није жив изашао.
Развеселио ме, живот у Хрватској више не могу поднети.
Како је могуће да хорде грађана дижу у небеса лажног хероја, преваранта, манипулатора, лопова и католика који никад није чуо за Исуса? Као ни његов Велики Обожаватељ. Јесмо ли баш сви слепи, глупи и зли?
Хорде лудака и младих и старих обучених у црно лове по Хрватској Србе. Еј, рат је завршио пре 30 година? Има ли нормалних у Хрватској?
Зашто се не јави нетко ко би нас очајнике могао утешити. Страшно је гледати дивљаке који су нам земљу претворили у игралиште где сваки у црно обучен зликовац може палицом кројити нашу судбину.
Мени је ових дана више него морфијум требао глас Човека.
Знала сам да га нећу чути.
Чула сам га.
Која срећа.
Које олакшање.
И нада, коначно нада.
Јавио се ријечки надбискуп Мате Узинић. Осудио је понашање младих који су се обукли у црно и намерaвали напасти друге.
На концерту “Ријека се буди” рекао је:
‘Је ли буђење нашег народа да се стално враћамо у прошлост? Или требамо тражити другачији пут – какву Цркву и какве хришћане желимо у друштву?’
Коначно сам чула глас разума на броду лудака који у олуји тражи стену у коју би се забио.
Једном сам имала част разговарати с њим. Нисам верница и никад нећу постати, стога сам га питала како да му се обратим.
‘Зовите ме Мате’, рекао је.
Насмејала сам се, али сам ипак пуна нелагоде преко уста превалила ‘Мате’.
Учинићу то и сада.
Мате, знате ли колико значите нама који смо изгубили сваку наду?
Мате, знате ли колико Вас волимо?“
Операција и борба са болешћу
Ведрана Рудан је пре годину и по дана открила да има рак, који је потом и оперисала.
Како је тада изјавила, само пет одсто људи са овом дијагнозом има могућност операције.
„Негде сам налетела да од првих симптома до смрти имаш чак три месеца да превариш мужа, разбаštиниш децу или љубавника пошаљеш у к***ц. И није неки рок. Само пет одсто срећника може да се оперише. Та сам.
Најпре сам отишла у Свету Недељу у Радиохирургију да ми рак спале пре операције. Спалили су ми рак и џеп јер нисам ‘ушла у квоту’. Лежала сам у кревету, оперисана, остала сам без комада јетре и још неких комада“, навела је између осталог Ведрана након интервенције.
