БАЈКЕ ИПАК ПОСТОЈЕ!
(ФОТО) „Помислила сам на живот без њега и видела мрак“ ВЕДРАНА РУДАН О ЉУБАВИ Мије и Николе Пилића која је ТРАЈАЛА ПОЛА ВЕКА
Ведрана Рудан је у новој колумни открила да се стално дружила са Мијом и Николом Пилић чија љубав ју је подсећала да бајке постоје.
Данас, у 87. години преминуо је југословенски тенисер и тениски тренер Никола Пилић. О његовој великој љубави са супругом Мијом, писала је Ведрана Рудан у колумни посвећеној њиховој љубави:
"Опатијке и Опатијци, грађани мога роднога града, имају велику срећу. Недељом пре подне на главној улици срећу Пар. Он је висок, витак, леп смеђокос мушкарац, она је крхка лепотица. Ходају с руком у руци и смеју се. Најчешће седну у Континентал, пију кафу и причају, причају, причају. Разговарају онако како то чине љубавници који се нису видели неколико сати па онда покушавају своје изгубљено време препричати једно другом.
Живе готово у центру Опатије у згради која није раскошна вила, али ни једно од нових бетонских чудовишта. Обична зграда изграђена за обичне људе. Колико је ово двоје “обично”? Онолико колико су обични парови који се гледају у очи, смеју једно другоме, парови за које чим их видиш знаш да су једно ма колико изгледали попут двојца. Он висок, витак, смеђокос, леп мушкарац, она крхка лепотица зелених очију и косе боје кестена.
Пред неки је дан он позвонио на улазна врата зграде. Она је сишла и отворила их јер су његове руке биле заузете. Уручио јој је велику торту на којој је писало: “Сретан 80-ти рођендан и 50 година љубави.” Кад ми је то причала смејлаа се: “Ко ће појести ту торту?”
Педесет година љубави? Педесет година држања за руке? Педесет година обилажења Кугле. Педесет година гледања у децу која расту, постају успешни људи, родитељи. Живе далеко. И близу. Кад си с неким љубављу везан километри ништа не значе.
Ко су људи који су Опатијке и Опатијце усрећили зато јер су њихов и мој град изабрали за своје љубавно гнездо? Ко су људи који су се “одрекли” Сплита и Новога Сада? Они су Никола Пилић и Мија Адамовић, Мија Пилић и Никола Пилић. Упознали су се кад је он био светска тениска звезда, данас је светска тениска легенда, она је била велика српска глумица.
Питала сам Мију како се одлучила оставити каријеру, напустити све што је било њен живот и отићи у непознато? “Избор је био једноставан. Пре одлуке сам зажмирила и мислила на Николу. Видела сам блештавило. Па сам помислила на живот у позоришту без Николе, видела сам мрак.”
Мији и Николи су стално на вратима новинари из читавог света. Недавно је била екипа из Америке, ускоро стижу Французи. И једни и други су нагласили да не желе разговарати само с Николом, сви желе чути и Мију. Има ли Николе без Мије? Има ли Мије без Николе?
Зашто пишем о њима? Зато јер ја као део двојца који још није добио торту за педесет година љубави могу с времена на време с Николом и Мијом попити кафу или отићи на ручак. Велика је то срећа кад имаш некога ко ти свет може претворити у башту ружичастих божура, они су Мијино најдраже цвеће.
Тешко је данас наћи човека, људе који се воле. Добро, бит ћу искрена до краја. Кад сам с Мијом и Николом мислим да су радост живљења, људска доброта и скромност заразни.
Милују ми душу. Они су мени доказ да бајке постоје."