КАКО ЈЕ ВАСА ПЕЛАГИЋ ЛЕЧИО ТУГУ Заборављени рецепт из народне медицине

Иако народни учитељ и лекар по образовању, Пелагић никада није желео да шири надрилекарство: у својим књигама бележио је само лекове о којима се у Европи већ писало, и биљке чије је дејство било познато и клинички потврђено за то време.

Један од његових најинтересантнијих рецепата односи се на лечење туге. Пелагић је сматрао да човеков дух и тело стоје у тесној вези, те да се меланхолија или „туга у грудима“, како је наводио, могу ублажити природним путем.

Пелагићев рецепт: Купка од овса „против туге“

У својим записима Пелагић описује метод који је препоручивао људима који осећају тегобу, душевни умор или пад енергије:

„Напунити већи суд водом и сламом од овса, па поклопити и добро скувати. Кад се прохлади, сипати процедјену воду у каду и лежати пола сата. После купања треба лећи, покрити се, попити и шољу топлог чаја од овса, презнојити се и после сат времена устати и прошетати се по чистом ваздуху.“

Овај поступак, према Пелагићу, делује умирујуће на нервни систем, опушта тело и „извлачи тегобу“ из организма.

Овсена слама природно садржи магнезијум, силицијум и једињења која благотворно делују на мишиће, кожу и нерве, па је овај рецепт својевремено био веома популаран, нарочито код људи који су живели под великим физичким и психичким напором.

Зашто баш овас?

У народној медицини овац је вековима коришћен за:

јачање нервног система,

ублажавање напетости,

смиривање несанице,

регулисање рада срца,

подстицање бољег сна.

У савременој фитотерапији данас се чај и купке од овса и даље користе као благи природни седативи.

Пелагићев приступ – „помоћ природу, али и души“

Пелагић је тврдио да човек који је у тузи не сме да буде затворен у кући, без кретања и без сунца. Зато је после купке предлагао обавезну шетњу на свежем ваздуху — као део „прочишћења духа“.

Сматрао је да:

топла купка опушта тело,

чај умирује нерве,

знојење „избацује тугу“,

шетња „прочишћава мисли“.

Због тога многи његови савети и данас звуче модeрно, јер се заснивају на ономе што савремена медицина потврђује на значају кретања, природе и рутинe које смирују.