ТО МАЛО НАДЕ Почео Фестивал савременог позоришта „Дезире” у Суботици
Отварајући Фестивал савременог позоришта ”Дезире” Позоришта ”Деже Костолањи” у Суботици, Андраш Урбан се појавио на сцени у мајици са Битефовим логом.
Пре 17 година, када је почео ”Дезире” у овом формату, посећивао га је и Јован Ћирилов. ”Дезире” је тада био други, а сада остао сам по значају приказаних продукција са међународне сцене. Тужно.
”Lento e violento” је представа коју ће срећом моћи да види и публика Битефа, али у Битеф театру, 25. новембра. Ауторка Валентина Кортезе кроз њу развија властити сценски језик, који има референце попут плеса, циркуса, перформанса, али заиста представља амалгам веома јединственог уметничког истраживања.
Представа почиње као предавање, једна од оних сада веома актуелних техника опуштања. А није мајндфулнес. И није псеудонаучно. И таман кад публика почне да е опушта, смеје, извођачица од заводљивог полако прелази на гротескно, а затим и веома бизарно, до застрашујућег понашања. Понаша се попут робота, а ствари попримају контуре хорора кад јој на позорници почне да јој се придружује једна мистериозна појава. Тако и наслов, поготово у изворнику, остаје оправдан - споро и насилно.
Осим што представља један специфичан драматуршко сценски амалгам музике, плеса, циркуса, психологије, метафизике и хорора, Валентина Кортезе на сваком од тих поља уводи специфичне иновације - импровизације који су по њеном сопственом тумачењу наведеном унутар представе производ несвесног. У томе се придружује традицији стваралаштво у и из трансценденталног које је најбоље до сада, у пољу филма, истражио и реализовао Дејвид Линч. Његова филозофија је да нема ничега предвидивог, нити слободног, у подручју које је дубље од наше свести, наших мисли које нешто хоће или неће. Зато се невољни чинови, омашке, тако често налазе на репертоару свачијег живота, само што их зовемо другачије - грешке.
Визуелно, музички, извођачки, ”Lento e violento” је попут бисера. Пажљиво избрушена, а сирова и оштра са свих страна, у зависности како је поглед сваког гледаоца прелама.
Један од важних елемената представе је потрошња, односно репетиција. Извођачица готово непрекидно, кроз различите циклусе изведбе дела, понавља како ће на крају испред излаза да продаје разгледнице са мејл адресом да јој пише, ако неко има нека питања. Она то на крају и уради, разбијајући илузију која је била толико снажна, да је чак и њена појава за штандом нестварна, као да се представа наставља.