СРБИЈА ЋЕ ЈЕ ПАМТИТИ ПО МНОГИМ ХИТОВИМА!
Жена која је 25 година била десна рука Марини Туцаковић! ПЕСМЕ КОЈЕ ЈЕ ПИСАЛА ЉИЉА ЈОРГОВАНОВИЋ: "Ноћ ми те дугује", "Лепи громе мој", "Ромале, ромали", "Црно па се не види"...
Љиљана Јорговановић, српски текстописац и новинар, умрла је у 66. години живота након борбе са тешком болешћу. Естрада дубоко жали за њеним одласком, а први су се огласили Милица Павловић, Александар Милић Мили и Саша Лазић.
Љиља је била јако битан фактор у каријери Милице Павловић па јој је написала готово све највеће хитове. "Кучкетина", "Она носи праду", "Праштај" и многе друге песме потписала је управо Љиља.
Љиљана Јорговановић сарађивала је и са Марином Туцаковић, а писала је песме и за највеће српске звезде попут: Цеце, Здравка Чолића, Аце Лукаса, Жељка Јоксимовића Џеја.
Неки од њених хитова који се певају и данас су: Ноћ ми те дугује (Здравко Чолић), Лепи громе мој (Цеца), Расуло (Цеца), Горе од љубави (Цеца), Забрањени град (Цеца), "Манта Манта" (Цеца), "39 са 2" (Цеца), Славија (Џеј), Ромале Ромали (Ана Николић), Ђаво (Ана Николић), Ватра (Ана Николић). Шта остане када падну хаљине (Весна Змијанац),Гадура (Жељко Јоксимовић), Ало будало (Аца Лукас) и многи други...
Сарађивала са поп и фолк извођачима
Пре него што се окренула фолк музици, сарађивала је са поп, рок и новоталасним извођачима. Леонтини је написала песму "Црно па се не види" која је обележила певачицину каријеру. Ипак, доживела је велики успех и пишући песме заједно са својом асистенткињом Марином Туцаковић.
Љиљана Јорговановић сарађивала је и са Милицом Павловић која се дирљивим речима опростила од легендарне текстописатељке, која је преминула у 66. години. Популарна певачица истакла је колико је ценила и поштовала Љиљану, с којом је имала успешну и плодну сарадњу.
Милица је нагласила да је Љиљана Јорговановић оставила дубок траг у њеној каријери и да ће заувек памтити све што су заједно створиле.
Ко је била Љиља Јорговановић?
Љиљана Јорговановић преминула је јуче након борбе са тешком болешћу, а мало ко зна колико је била битна за каријеру многих певача који су данас једне од највећих звезда. Иза више него успешне Марине Туцаковић стајала је пре свега њена породица, муж Александар Фута Радуловић и синови Милош и Милан Лаћа Радуловић, неколико певача искрених пријатеља, али и Љиља Јорговановић, српска новинарка и текстописа. Она је са чувеном Марином написала неке од највећих хитова домаће музике. У интервјуу за Курир Љиља се присетила заједничког живота и сарадње са женом која је оставила неизбрисив траг у домаћој музици.
Новинарством је почела да се бави у Студенту почетком осамдесетих. А у разговору за Курир говорила је како се сећа тих дана?
- Као време кад сам била најглупља и најсрећнија, пуна снаге да се борим за своје заблуде. У то студентско гласило углавном су долазили они који нису имали добре везе да пишу за "озбиљне" новине, деца провинције жељна да освоје Београд и свет. Ништа нисам желела да освојим, па ништа нисам ни освојила. Борили смо се за правду и једнакост, бранили сиротињу од богаташа социјалистичког калибра, левичари с брадама до пупка и девојке које се нису шминкале ни дотеривале. Иако су мотрили на нас, знала сам да смо небитни, као да смо обданиште у коме нас гледају васпитачице. Зато никад нисам волела омладинску штампу, а ни студенте као привилеговани слој друштва. Броз је тек умро, кренуле су грозне несташице прашка, кафе, хигијенских уложака и рестрикције струје, а студенти су у мраку протестовали лупајући у шерпе. Добили су струју. Али само за себе. Памтим да сам радила с невиђеним ликовима, сви су за филм: Момчило Петровић, Бранко Маширевић, Стево Батић, Дејан Ђуровић, божанствена Тања Николовски...
Говорила је и о томе како би изгледала идеална редакција коју би она направила и кога би звала од новинара
- Е, "да сам ја нетко", позвала бих све! Оне које људи воле да читају и оне које мрзе, све! Да ме одушевљавају и нервирају, и да пишу шта год пожеле. Некад сам била строга, тако да бих бирала људе као парадајз на пијаци. Више не. Обавезно бих звала Милована Бркића. Било би места и за АИ, вештачку интелигенцију. Можда би он објаснио зашто овако лепо живимо. Уместо да плаћам преписиваче, дебело бих платила оне који умеју да пишу за дебело папирнато издање. Вратила бих у живот принт и мало достојанства у новинарску професију. Па ком опанци, ком обојци.
Крајем деведесетих почиње да пише текстове за песме многим великим именима на естради.
- Ушла сам случајно и на велика врата, као сарадница Марине Туцаковић. Мој бивши муж одрастао је с Марином у истој згради и дружили су се у детињству. Стално је говорио да га подсећам на Марину. Познавале смо се површно, бирајући код ње одећу од шанера. Продала сам јој и своје свадбене ципеле. И када више нисмо могли да живимо од новинарства и џеза, послала сам јој 1997. по мужу три текста. Она и Брега управо су радили на Чолићевом албуму "Кад би моја била". Одмах су узели делове који су им се свидели и потписали ме на две песме. Отишла сам да се видим с њом. Лешкарила је у спаваћици и док је она читала још два текста које сам донела, ја сам пробала њене жуте ципеле "карл лагерфелд". Рекла ми је: "Све је добро. Лепо ћемо сарађивати". Попиле смо по ракију и већ исте вечери послала ми је касету с неким песмама.
Како је изгледало то када она и Марина пишу текстове
- Кад сам почела да радим с Марином, одмах сам сујету бацила у ђубре и више је одатле нисам извадила. Дивила сам јој се и слушала је у свему. Почео је наш прећутни договор да радимо како она каже и потписује ме где жели. Испрва смо писале код ње сваке вечери, и до четири ујутру. Једном смо урадиле четири албума за месец дана. Мислила сам да је то нормално - а није. Она би започињала, ја настављала, па она преправљала. Или би она написала рефрен, а ја строфе. С временом су се улоге мењале, мешале, размењивале смо идеје телефоном, током ручкова, у шопингу... Симпатично је како смо, рецимо, писале текст "Горе од љубави". "Шта, јебем му, може да буде горе од љубави?" питале смо се. И увек бисмо нашле решење. И нисам ја писала за певаче. Писала сам за њу, њој да се свиди. То је то, трајало је скоро 25 година.