Зато се такве корисне технолошке новотарије стално допуњују програмима и апликацијама креираним у сарадњи са стручњацима различитих профила. Циљ је да се развију до нивоа да могу бити на услузи најширем кругу корисника.
У оквиру једног таквог текућег, широко постављеног међународног пројекта “Полиција у заједници”, развија се и нова апликација за мобилне телефоне и интернет портале. Пројекат, који бе се по свом акрониму CITYCop (Citizen Interaction Technologies Yield Commynity Policing) могао у преводу звати и “Градски полицајац”, финансирала је Европска унија у оквиру Хоризонт 2020 програма. Пројекат је започет 2015, завршава се 2018. године и има за циљ да испита због чега европске земље уопште не примењују или у малој мери примењују стратегију “Полиција у заједници”, иако је она усвојена у великом броју тих земаља.
„Као подстицај примени ове стратегије, у оквиру пројекта биће развијена нова апликација за мобилне телефоне и интернет портал у служби “Полиције у заједници”, који ће моћи да буду примењени у сваком европском граду. При креирању апликације водиће се рачуна о културним специфичностима и језицима конкретних средина у Европи“, каже за “Дневник” студенткиња докторских студија на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду Ивана Јаковљев, која учествује у овом пројекту.
Креирана апликација и интернет портал омогућаваће директну и двосмерну комуникацију између грађана и полиције, што је један од основних постулата стратегије “Полиција у заједници”. Сем основне могућности да се затражи помоћ, надлежни обевесте о опасности или догађају у току, апликацијом ће се корисник прецизно лоцирати, моћи ће да пошаље фотографије, добије узвратне информације од надлежних...
“Ове технолошке иновације биће усклађене с европским законодавством и поштоваће све прописе о приватности података. У оквиру пројекта, биће развијен и модел тренинга за коришћење апликације и за грађане и за запослене у полицији. У коначном тестирању CITYCoP апликације учествоваће четири европска града: Лисабон, Фиренца, Шефилд и Букурешт – објашњава Јаковљев.
По њеним речима, поред креирања апликације и интерент портала, пројекат обухвата и широк, теоријски, мултидисциплинарни приступ “Полицији у заједници”, пре свега из угла когнитивних наука и социологије, с циљем да се анализирају сви фактори, од социјалних, културних, правних и етичких, који утичу на примену стратегије “Полиција у заједници”, а иамају утицај на поверење и квалитет интеракције између грађана и полиције.
Универзитет у Новом Саду, у координацији проф. др Сунчице Здравковић и наше саговорнице, докторанда Иване Јаковљев, с Филозофског факултета у Новом Саду, тако учествује у анализи фактора који утичу на перцепцију ризика, страх од криминала, поверење у полицију, спремност грађана за сарадњу с полицијом и сличне концепте који су релевантни за стратегију “Полиције у заједници”.
Новосадски тим који чине стручњаци с Одсека за психологију и Одсека за социологију такође је учествовао у анализи постојећих мобилних апликација у служби полиције, с циљем да се утврде предности и недостаци постојећих технолошких решења.
„Веома важно што су научници из Србије добили прилику да учествују у овако великом и важном пројекту. Надам се да ће учешће на овом пројекту резултирати, не само повећањем знања о овој области, већ да ће Србија бити једна од европских земаља која ће, након завршетка пројекта, имплементирати креирана технолошка решења и тиме допринети примени Стратегије полиције у заједници коју је Влада Републике Србије усвојила 2013.”, каже Ивана Јаковљев.
В. Црњански
