(ФОТО, ВИДЕО) ДО ОВОГ ДВОРЦА У БАНАТУ НИЈЕ ЛАКО СТИЋИ, А ФИЛМАЏИЈЕ ГА ОБОЖАВАЈУ: Ово је прича о чувеним Јагодићима и најупечатљивијој грађевини у овом делу Војводине
До дворца Јагодић на ободу Старог Леца у општини Пландиште није лако стићи ако се ослањате само на интуицију, јер пут који води до њега скреће оштро удесно, готово без икаквог упозорења.
На том месту нема ниједне таблице која би путнику најавила да се у непосредној близини налази споменик културе од изузетног значаја и једна од најупечатљивијих грађевина јужног Баната.
Да бисте стигли до уређеног дворца и бетонског круга који вас води ка главном улазу, мораћете да укључите сопствене извиђачке способности, али и да рачунате на помоћ мештана који ће вам, шетајући познатом стазом, радо показати куда даље. Тај пут води до грађевине коју је домаћа публика много пута виђала на телевизији, јер се дворaц Јагодић често изнајмљује као локација за филмове и серије.
Управо у њему је снимана популарна ТВ серија „Јагодићи”, настала по трилогији Светолика Ранковића, која прати истоимену племићку породицу чији су чланови заиста били власници овог здања у 19. веку.
Серија је емитована на Радио-телевизији Србије у три сезоне, а дворaц је у њој служио као централна породична кућа, чиме је његова аутентична архитектура — неокласицистичка фасада са ризалитима и симетричном основом — постала препознатљив визуелни мотив широј публици. Овај простор је због тога постао једно од најтраженијих места за снимање у јужном Банату, посебно за пројекте који захтевају амбијент 19. или почетка 20. века.
Кад станете испред овог не тако великог дворца, имате осећај да сте се нашли у неком пределу јужне Француске. То не чуди јер је парк који окружује овај дворац урађен по француском моделу, на који се наслања шума којом и данас крстаре ловци. Тачно, дворaц Јагодић данас представља један од најлепших примера спајања архитектуре и природе у банатском пејзажу. Његова историјска дубина, племићко порекло и културни утицај породице која га је саградила чине га неизоставним делом мапе војвођанских двораца и важним сведочанством живота српског грађанства у 19. веку.
Ко су били Јагодићи?
Породица Јагодић убраја се међу најугледније српске племићке фамилије у јужном Банату. Пореклом су из Ливна, одакле су се у Банат преселили почетком 18. века, а племићки статус стекли су 1824. године, када је Јован Јагодић добио признање са предикатом Kernecsai (од Кернеча), што значи „који потиче из Кернеча“, што је био назив поседа породице који данас не постоји. То је, ипак, било довољно да се уздигну у ред образованог, имућног и утицајног српског грађанства у Хабзбуршкој монархији.
Јагодићи су били блиско повезани с Матицом српском, коју су материјално и морално подржавали. Учествовали су у њеном културном и добротворном раду, а поједини чланови породице били су међу истакнутим приложницима и заштитницима српске културе, књижевности и просвете у 19. веку. Та веза са Матицом српском сачувана је и у уметничким делима: неколико портрета чланова породице, које је израдио чувени сликар Константин Данило, данас се налази у збиркама Галерије Матице српске.
Током 19. века Јагодићи су развили велико имање око свог дворца. Бавили су се пољопривредом, виноградарством, сточарством и трговином, а њихова економска снага дозволила им је да се баве и културним и јавним животом. Управо из тог периода потиче и њихов друштвени углед, који се огледао у везама са српским интелектуалним круговима у Новом Саду, Темишвару и Пешти.
Значај дворца огледа се не само у архитектури, већ и у историјској судбини имања. Као један од ретко очуваних спахијских домова у јужном Банату, сачувао је основну структуру и амбијент племићког живота у равничарским пределима 19. века.
После Другог светског рата зграда је национализована, једно време била је и административни простор пољопривредног добра, а касније као део пословног система предузећа „Трудбеник“, али је некако успела да очува лепоту и архитектонску вредност. Зато је дворац Јагодић проглашен спомеником културе од великог значаја, што га сврстава у највредније објекте културно-историјске баштине у Србији.
Спречено пропадање
Након више деценија стагнације, дворац је ушао у процес обнове 2007. године, у оквиру иницијативе Општине Пландиште уз стручни надзор Републичког и Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Тада су урађени радови на конструктивном ојачавању, санацији фасаде, обнови столарије, крова и трема, као и конзерваторске интервенције на архитектонским елементима.
Ови радови вратили су здању првобитни изглед и спречили његово даље пропадање, али комплетна реконструкција парка и унутрашњости још увек није изведена. Зато вас данас с ових слика посматра ружичасто-златна лепотица, с очуваним гипсаним украсима и елегантном фасадом које не пркоси природи већ се на неки неочекиван начин, уклапа у њега.
Данас се дворац налази у приватном власништву, а у јавним изворима не наводи се име власника.
Зграда је очувана, у функцији, и често се користи као локација за снимања филмова, серија и свечаности, што говори о њеној атрактивности и потенцијалу.
Ако желите да се за вас отворе ове шалокатре и крочите кроз хладњикаве ходике ове банатске лепотице, мораћете да снимите неки филм или серију, кажу мештани, помало поносни што у њиховом крају и даље поносно стоји ова прелепа зграда.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.