ХРКАЊЕ НИЈЕ БЕЗАЗЛЕНО Изазива дебљање, висок притисак, шећерну болест... „НЕКИ СЕ ПОСЛЕ АПНЕЈЕ НИКАД НЕ ПРОБУДЕ”, КАЖЕ ДОКТОРКА
У емисији „Жена за сва времена” гостовала је др Татјана Радосављевић, пулмолог, која је говорила о хркању и слип апнеји – проблемима са дисањем током сна који многи потцењују.
Докторка је објаснила како хркање може бити симптом озбиљног поремећаја, шта узрокује прекиде дисања, како се слип апнеја дијагностикује и лечи, али и које последице овај поремећај може имати по здравље и свакодневни живот.
Хркање – симптом који упозорава
Иако га многи сматрају безазленом навиком, хркање може бити озбиљно упозорење да се у организму дешава нешто много опасније.
„Хркање је гласан симптом једне подмукле болести. Оно настаје због облика грла или запушеног носа, у току дисања долази до вибрација ресице у грлу или вибрација због запушеног носа, и ствара се шум који се перципира као хркање. Дуго се није знало да хркање код чак 70 одсто хркача може да прикрије потенцијално веома опасно стање, а то су застоји дисања у сну”, објашњава др Радосављевић.
„То изгледа тако што човек гласно хрче, а онда у једном тренутку настаје потпуна тишина. Након тога следи гласан удах, готово ропац, што често уплаши особу која спава поред. Ови прекиди дисања могу да трају и по минут. Управо ти застоји могу довести до озбиљних здравствених проблема”.
Зашто долази до прекида дисања?
„Дуго времена, све до средине 20. века, сматрало се да је хркање безазлено. Међутим, прекид дисања настаје због облика грла који је често наследан. Постоје четири типа анатомског облика ждрела. Код прва два, где се јасно види ресица и простор око крајника, пацијенти практично никада немају слип апнеју – могу само понекад да хрчу због запушеног носа. Али ако приликом прегледа уз помоћ шпатуле улаз у грло изгледа као ‘улазак у рудник’, ти пацијенти спадају у групу високоризичних за развој слип апнеје”, истиче пулмолог.
„Током спавања мишићи се опуштају, па се опуштају и мишићи грла. Код пацијената склоних апнеји често постоји запушен нос, дугачка ресица, дебео језик или окомит угао уласка у грло. Када се све то споји, приликом дубоког сна долази до затварања дисајног пута, као клапном, на више места и грло се практично затвори. То је она тишина. Да би се дисајни пут поново отворио, човек мора да се пробуди. Организам га инстинктивно буди како би се мишићи поново затегли и омогућили пролаз ваздуха”.
Колико пута престајете да дишете током ноћи?
„Постоје апарати који мере колико пута у току једног сата пацијент престаје да дише или дише нерегуларно, као и колико пута пада ниво кисеоника. Апарат бележи и да ли хрчете, да ли се прекиди јављају на леђима, левом или десном боку. Апарат, налик холтеру, ставља се увече пред спавање, а скида ујутру. На основу налаза процењује се да ли постоји апнеја и у ком степену“, наводи докторка.
Како се класификује слип апнеја?
Да би се дијагностиковала слип апнеја, до пет прекида дисања на сат сматра се нормалним, особа је можда мало више јела, попила, уморна је или је лежала на леђима:
- Од 5 до 15 прекида – лака апнеја
- Од 15 до 30 прекида – средње тешка апнеја
- Преко 30 прекида на сат – тешка апнеја.
Ова подела служи да би се одредио одговарајући начин лечења.
Методе лечења
„Код лаке апнеје пацијент често хрче само када лежи на леђима, тада има до 15 прекида дисања на сат, док на боку има један или два, што је нормално. То се зове положајна терапија. Најједноставнији начин је да се на пиџами, између лопатица, ушије џеп у који се стави тениска лоптица, тако пацијент не може да спава на леђима. Ако пацијент има изразито дугу ресицу или велике крајнике, могу се радити и хируршке интервенције”.
„Код средње тешке апнеје (15-30 прекида), до око 22 прекида у обзир долазе хируршке интервенције. Али ако пацијент има више од 22 прекида, ако је просечан кисеоник током ноћи низак, ако постоји период сна у коме кисеоник не прелази 90 одсто, или ако је пацијент изразито поспан, тада се препоручује апарат.”
То је апарат који под позитивним притиском преко маске убацује ваздух у горњи дисајни пут и на тај начин га држи отвореним. Слееп апнеја је озбиљан поремећај који многи потцењују, а последице могу бити далекосежне по здравље.
„Ако имате тежак облик апнеје, током једног циклуса кисеоник може да падне и на 50 одсто. Организам вас тада нагло пробуди да бисте преживели, мада постоје описи случајева у којима се људи нису пробудили, једноставно су заспали и ту се све завршило, иако су такви случајеви изузетно ретки. Када кисеоник падне на 50 одсто, а затим се у тренутку буђења нагло подигне на 95 одсто, управо тај нагли скок може бити ’кривац’ за многе компликације, јер се то у току ноћи може десити триста или чак четири стотине пута. То је огроман шок за организам”, казала је докторка и додаје:
„У тим ситуацијама луче се хормони гојења, па пацијенти добијају на тежини иако не једу много. Такође, јавља се повишен крвни притисак – многи људи ни не знају зашто им је притисак висок, а узрок може да буде управо хркање и апнеја. Када се апнеја лечи, притисак се често стабилизује. Може да се развије и шећерна болест, иако пацијент нема класичне предиспозиције, као и срчане болести, инфаркт или аритмије.”
Док хркање делује безазлено, оно често скрива теже проблеме са дисањем током ноћи.
„Врло често мушкарци у одређеним годинама чешће устају ноћу и то приписују простати, али код оних који имају слип апнеју, тај симптом је заправо последица апнеје – и када почну да се лече овим апаратом, ноћна буђења престану. Пацијенти могу постати агресивни, раздражљиви, имати проблема са концентрацијом, осећати хронични недостатак енергије, па чак и заспати у вожњи. Велики број саобраћајних удеса може бити последица апнеје, када неко каже да је ’сео за волан и заспао’. Дебљина је такође посебан проблем: због хормонског дисбаланса апнеја доводи до гојења, а повећана телесна тежина додатно сужава грло, стварајући зачарани круг”, закључила је докторка Татјана Радосављевић.
