ДОК КОД НАС ЗАВРШИ У КРИГЛИ, ИЗДАНЦИ ХМЕЉА ДАНАС СЕ ЦЕНЕ И НА ТАЊИРИМА Љубитељи доброг залогаја спремни су да плате и 900 евра/кг
Разлог високе цене је једноставан, сакупља се самоникао, од малих произвођача.
Изданци хмеља постају прави хит међу љубитељима кулинарства. Иако се често назива „поврћем“, у кухињи се користи баш као поврће – може се кувати, пржити, динстати или додавати јелима као деликатесни састојак.
Хмељ је вишегодишња биљка из породице Cannabaceae, најпознатија по употреби женских цветова у производњи пива. Још у древним временима, док су Египћани правили напитке од натопљених житарица, хмељ је имао лековиту примену.
Тек у 11. веку баварски монаси су га додали у пиво, дајући пићу карактеристичну горчину. Осим пивопија, ценили су га и свештеници због умирујућих својстава – против несанице, нервозе и појачаног либида.
Изданци хмеља данас се цене и на тањирима. Посебно су тражени у Белгији и Холандији, где килограм може достићи и до 900 евра. Према подацима EastFruit платформе, потражња за овом деликатесном биљком расте и у другим земљама.
Разлог високе цене је једноставан – хмељ се углавном сакупља самоникао, од малих произвођача. Изданци су крхки и брзо губе свежину, па их је најбоље конзумирати одмах након бербе.
Где расте у Србији
У Србији се хмељ традиционално гаји у Војводини, посебно у околини Бачке Паланке, Бачког Петровца и Новог Сада. Равничарски крај и умерено континентална клима савршени су за његов узгој. Већина домаћег хмеља иде у локалне пиваре, док мали занатски произвођачи траже квалитетне домаће сорте.
Све већа популарност хмеља у кулинарству показује да Србија има потенцијал да понуди врхунски производ, који се ретко среће на тржишту и који гурмани широм Европе све више траже.
