ДА ЛИ ЈЕ ПРОБЛЕМ ИСТОРИЈА ПОДАТАКА ПАЦИЈЕНАТА?
КРЕЋЕ СИСТЕМ Е-БОЛОВАЊЕ Мање папирологије за лекаре, више времена за пацијенте
Од 1. јануара е-боловање постаје пракса у свим домовима здравља у Србији.
Припрема се и увођење е-картона који ће олакшати приступ медицинској документацији. Саветник министра здравља за дигитализацију, каже да је систем у великој мери већ заживео и показује конкретне резултате у пракси Никола Радоман.
Пилот пројекат е-боловања започет је у четири београдска дома здравља, а тренутно је у систем укључено 105 од укупно 158 домова здравља широм Србије.
Од 1. јануара, у складу са новим законом, сви ће слати електронско боловање, односно потврду о привременој спречености за рад и дознаке директно послодавцу. Електронским боловањем већ је обухваћен цео Београд, као и делови Војводине, централне и јужне Србије.
Историја података пацијената од 2009. године
Радоман наводи да ће електронски здравствени картон обухватити податке од увођења првих информационих система у здравству.
„Пoдаци ће постојати од негде 2009. године, када је први информациони систем кренуо са радом по здравственим установама“, истиче саветник .
Додаје да је медицинска документација настала пре тога углавном остала у папирном облику.
„До сада је написано 61.000 боловања, више од 2.300 лекара ради у систему, а више од 5.000 боловања је послато на лекарску комисију”, каже Радоман.
Према његовим речима, досадашња статистика показује да је систем интензивно коришћен.
Једна од најчешћих недоумица грађана била је да ли ће увођење е-боловања додатно оптеретити лекаре администрацијом. Радоман наглашава да је ефекат управо супротан.
Систем аутоматски одређује трајање боловања. Боловање ће се само затворити и аутоматски ће се креирати дознаке и послати послодавцу
„Напротив, ово лекарима треба да олакша свакодневни рад и управо то – да им ослободи време током којег су се бавили административним пословима, да се баве лечењем пацијената и превенцијом”, истиче Радоман.
Како објашњава, лекар више не мора да прати рок трајања боловања, јер систем то аутоматски одређује на основу унете дијагнозе и препорука.
Такође, објашњава да када истекне 30 дана и боловање пређе у надлежност Републичког фонда за здравствено осигурање, комплетна документација пацијента се електронски прослеђује комисији.
“Пацијент не мора да се појављује на комисији, он добија информацију када је одлука комисије донета, да се јави свом изабраном лекару”, каже Радоман.
Саветник министра здравља за дигитализацију додаје да систем омогућава и аутоматско затварање боловања, уколико се пацијент осећа боље и жели да се врати на посао, без додатног одласка код лекара.
“Боловање ће се само затворити и аутоматски ће се креирати дознаке и послати послодавцу”, објашњава Радоман. Циљ је да специјалисти у болницама и клиничким центрима имају потпун увид у медицинску документацију пацијента.
Предвиђене су и новчане казне за непоштовање овог закона и оне се крећу од 5.000 до 200.000 динара. Поступци за остваривање права по основу привремене спречености за рад који су започети пре почетка примене овог закона, окончаће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.
Љ. Петровић