МИЛАН, ПРОКА ПРОНАЛАЗАЧ ИЗ СЕЛА МРМОШ Стари „пасат“ ради на прегорело уље, а машина за сечење грања на четири погона
АЛЕКСАНДРОВАЦ: Половином прошлог века, у селу Мрмош код Александровца, рођен је Милан Живковић Жилијен. Човек кога зову и професор, и доктор, и Прока проналазач.
Нећете веровати, али изгледа да је једини човек коме се Ф дијагноза посрећила и кога је рад излечио. Направио је необичну машину од панцирног челика у коју се куне и за коју тврди да може да поједе сво грање у Мрмошу. Завршио је Машински факултет и знање које је стекао спојио са оним што је другима отпад. За њега су стари делови, гвожђе са отпада и расходовани мотори сировина из које настају машине какве се ретко виђају.
Данас, са својим пријатељем Вуком, Милан тестира чудо од панцирног челика, а машину покреће један „пасат“ стар више од пола века који, веровали или не, ради на прерађено уље. У питању је сечка за грање, направљена од панцирног челика, за коју Милан тврди да може да „поједе сво грање у селу Мрмош“. Пажњу прво привлачи стари аутомобил.
- „Пасат“ је преправљен да ради на прегорело уље. Прегорело уље из мотора. Значи, оно што неки бацају у канализацију и реке, мени је то гориво. Овај „пасат“ није био на отпаду, али је био спремљен за отпад. Акумулатор сам пунио преко соларних панела јер мора стално да буде напуњен. Ја овде немам струју, па гледам шта може да буде замена. У „пасату“ има директна пумпа, користи прегорело уље које се сипа у резервоар. Има и грејач за хладно време да се уље догреје, каже за РИНУ Милан.
Мотор „пасата“ ради на све што има масноћу, може да ради и на свињску маст, и на зејтин, и на лоше уље. Пасат је кабриолет, јер крова нема, али систем функционише. Док Милан и Вук припремају паљење, све делује импровизовано, али прецизно.
- Још као клинац. На тестирању за упис у први разред нисам знао шта је слово Џ. Учитељица ме питала шта ћу да будем, ја рекао инжењер. А она каже: “Ти би да прескочиш да будеш ђак.” Касније сам завршио школу, имам дипломе, све легално, каже овај сеоски иноватор.
Машина за сецкање грања може да се покреће се управо уз овог посебног пасата, али и независно. То је машина два у један. Има циркулар са тестером од 400 милиметара, погон на електромотор и СУС мотор од осам коња. Конструкција није нимало једноставна.
- Годину дана мој пријатељ Вук и ја радили смо на овој машини. Направљена је од панцирног челика и има четири погона. Може да ради на бензин, на гас, на кардан, а покрећемо је тако што је качимо на погонски точак Пасата старог 40 година, који ради на прерађено уље. Веома је ефикасна — сво грање у селу можемо да прерадимо за један дан, каже Милан.
Наглашава, да је машина чак и отпорна на ударце и оптерећења и детаљније објашњава на који начин функционише.
- Ово је ножна папучица. Кад ради машина, ја диктирам темпо. Ако је дебље дрво, пустиш већи залет. Све је под контролом. Машина може да ради независно, а може и преко кардана. За тање грање до 60 милиметара, а на трактор може и до 90. Али ово није једина машина коју сам направио. Од косачица и цепача за дрва, до бицикла са мотором и тримера, све је настало у мојој радионици. То је моја терапија. Не могу да будем миран. Био сам два пута на ратишту и то остави последице, рекао је Милан.
У Мрмошу је Милан пронашао лек за оно што други зову компликованом дијагнозом. Доказао је да се уз рад, вољу и мало лудости може средити све. А, страдало је само жбуње – и то до последње гране.
РИНА