Репортери “Дневника” посетили су дом чика Милета, који нас током нашег разговора упознаје са својим иновацијама, у чијим основама је главни покретач сунце. Увео нас је у једну од просторија, у којој се препознају деценије посвећене науци. Бројна одликовања, медаље и признања са научних фестивала, протежу се дуж свих зидова собе. Прислоњене по старом дрвеном столу, или поносно висе са старих полица које окружују собу, беспрекорно пружају поглед у нови свет, који ће како Миле каже, живети на рачун соларне енергије.
- Све што видите, моје руке су створиле, од вршалице за пасуљ, соју и грашак, гурајућег копача, сејалице за ситно поврће, бицикла који покреће сунце, до дизалице са мотором… - прича Миле Плавшић.- Макета базена за купање је интересантна, јер се горњи део састоји од колектора, а доњи је базен и не треба струја за загревање воде, само вам требају вода и сунце, а може да се снабдева и кишницом…
У дворишту куће, налази се, на први поглед чудна справа, постављена у стара, и рђом нагрижена стара бела колица, а Миле нам се дао у објашњење онога што представља у ствари колектор за брзо грејање воде.
Милетова направа у филму Емира Кустурице
Миле Плавшић нам је открио и свој највећи понос: Самоходни транспортер “Чересло”, који је сачињен од отпадних делова из 1994. године. Оно што је интересантно у целој причи је што се он користио током снимања филма Емира Кустурице “Црна мачка, бели мачор” у Ковиљу, 1997. године. Његов задњи трап сачињен је од “Фиат 1300” возила, произведеног у Италији 1965. године, док је предњи трап урађен од возила марке “шкода”, произведене 1963. године у тадашњој Чехословачкој. Мењач “П3 125” је из 1968. године, произведен у Пољској. Помоћни мењач са три брзине позајмио је од “Опел рекорда” који датира из 1958. године, иначе из Немачке. У такву машину је уградио мотор “ламбардино” из 1990. године, који је произведен у СРЈ Југославији.
- Ставио сам макету на стару приколицу, прикачио бојлер за соларни панел, док термостат мери загрејаност воде - каже Миле. - Тако можемо да видимо да се сада вода загрејала на 45 степени. Унутрашњост соларног панела је састављена од старих радијатора, који су се користили некада, пре појаве ливених.
У том моменту, деда Миле отвара чесму, коју је прикључио на цео систем, уз један стари туш, да се уверимо да је вода заиста врућа. Пара излеће из цеви, заједно са водом и заиста, цео систем функционише уз помоћ сунчеве енергије. Иначе је колектор направљен још осамдесетих година. Нешто даље угледасмо сушару за сушење воћа и поврћа, а наш домаћин нам објашњава да се у доњем делу справе налази колектор, а у горњем делу је сушара. А онда приметисмо сунчани решо за кување кафе...
- Није га тешко направити, поставио сам метални тањир, који је део војног радара, али сам га пре тога дао на никловање - прича наш саговорник. - Импровизовао сам лимени држач за yезву, а уз помоћ папира и сунчевих зрака, који се одбијају од никловани тањир покренем ватру и загрејем воду.
И заиста, папир је после неколико тренутака почео да дими и да се пали. На наше одушевљење, упознали смо се са још много соларних предмета, за које смо се, на лицу места уверили да и после неколико деценија, они раде захваљујући сунцу. Тако смо приметили и вентилатор који дииректно покреће сунце, макету преливне септичке јаме са мерачем, макету водокотлића, који се користи приликом нестанка воде.
Успео је и да, од отпадних делова састави моторић на струју, али је каже нестабилан, јер је ставио мале точкове. Требали су ипак бити већи. Такође нам је објаснио како се користе његова вишеслојна огледала, по ком принципу ради колектор за топлу воду, као и колектор за топао ваздух. А да не причамо о томе да је правио и пуњаче на сунце за све врсте мобилних телефона, као и мали авион који покреће сунце. Једном речју, Миле Плавшић је човек ког покреће сунце и његова топлотна енергија.
Ивана Бакмаз
