Град у експанзији КОЛИКИ ТЕМПО ГРАДЊЕ НОВИ САД МОЖЕ ДА ПОДНЕСЕ? Тренутно се гради више од 12.200 станова

У оквиру ових пројеката изводе се радови на око милион квадратних метара, што представља рекордну грађевинску активност у последњих десет, а вероватно и више година.

Посматрано у континуитету, станоградња у Новом Саду већ деценију показује стабилан раст. Број градилишта и започетих станова из године у годину расте, уз краткотрајан пад током 2023. године, када је услед спољноекономских околности дошло до успоравања потражње. Већ наредне године тржиште се брзо опоравило – 2024. је завршена са 277 активних градилишта, док 2025. доноси изражен скок грађевинске активности.

Према подацима са Мапе градилишта портала „Градња“, током текуће грађевинске сезоне започета су 133 нова стамбена градилишта са око 5.100 станова, док је додатних 249 градилишта активно још од претходних сезона, са више од 7.100 станова у изградњи. Реалне бројке су и веће, имајући у виду праксу пренамене гаражних простора у стамбене јединице, посебно у деловима града као што су Ветерник и Адице.

Овако изражен обим изградње отвара шире питање – да ли Нови Сад има довољан демографски, инфраструктурни и урбанистички капацитет да дугорочно подржи овакав темпо станоградње.

Просторни правци развоја

Ветерник се последњих година профилисао као један од кључних развојних праваца, због чега се тежиште нове изградње све израженије помера ка западном делу града. У исту зону улазе и Адице, са око 60 активних градилишта, док се Телеп издваја као градска четврт са највећим бројем инвестиција – више од 120 стамбених градилишта.

Подаци указују и на постепено интензивирање градње ка сремској обали Дунава. Иако је овај тренд још у раној фази, распоред и број пројеката сугеришу да би управо овај простор у наредним годинама могао постати једно од значајнијих подручја стамбене експанзије.

Паралелне инвестиције

Упоредо са станоградњом, значајна улагања усмерена су и на изградњу пословних објеката. Пројекти попут комплекса Delta Iron, зграде Elleven, пословне куле у оквиру комплекса Novella, објеката на месту некадашњег „Новкабела“, као и ИТ кампуса компаније 3Lateral, прошириће понуду пословног простора за око 113.000 квадратних метара.

Настављени су и радови на изградњи и реконструкцији образовних установа, попут основне школе на Југовићеву и нове школе „Милош Црњански“ на Сателиту. Од већих инфраструктурних пројеката издвајају се два нова моста преко Дунава – у оквиру Фрушкогорског коридора и у продужетку Булевара Европе, као и радови на Културној станици Ново насеље и ламелама Клиничког центра Војводине.

Уочљив је и тренд изградње вишеспратних објеката, који у наредном периоду могу постати нови урбани оријентири, као и интензивирање производних капацитета у индустријским зонама. Отварање брзе пруге ка Суботици додатно је повезало Нови Сад са околним насељима.

Питање одрживог развоја

На основу обима актуелних радова, може се рећи да је Нови Сад једно од најактивнијих градилишта у Србији. Потражња за становима је и даље изражена – новоградња се углавном продаје у раним фазама, а тржиште закупа остаје стабилно.

Ипак, поставља се питање да ли дугорочни развој тржишта некретнина прати реалне економске и демографске капацитете града, као и да ли инфраструктура може да одговори на растуће потребе. Иако су планирани нови мостови, развој саобраћајне и комуналне инфраструктуре за сада не прати у потпуности интензитет стамбене и пословне изградње.

Према доступним подацима, не уочавају се значајни помаци у ширењу мреже јавног превоза, повећању капацитета градских линија или у реализацији планираних трамвајских система. Слично важи и за проширење саобраћајница, денивелацију раскрсница и развој пешачке инфраструктуре.

Иако урбанистички планови предвиђају повећање броја паркинг-места и зелених површина, примена тих решења на терену остаје изазов за наредни период. Управо од усклађивања даљег развоја са инфраструктурним капацитетима зависиће квалитет живота у граду који се убрзано мења.

Gradnja.rs