СРПСКИ ПРОИЗВОД ИЗАЗВАО БУРУ МЕЂУ ХРВАТИМА Бесни због високе цене "ЈЕФТИНИЈИ ЈЕ У ШВЕДСКОЈ"
Објава са Редита у којој се пореде цене ајвара у Хрватској и Шведској, уз напомену да Шведска има знатно веће плате, подстакла је лавину коментара и расправу која је брзо прерасла у ширу критику домаћих цена, брендова и потрошачких навика.
Аутор објаве иронично је закључио да је ајвар, традиционално српски производ, попут познатих кекса, повољнији изван Хрватске, што су многи корисници искористили као повод да прокоментаришу стање на домаћем тржишту.
Један редитор је саркастично предложио решење, рекавши: „Треба куповати тамо и увозити назад комбијем и продавати јефтиније овде“, на шта му је други корисник узвратио питањем: „Крамер и Њумен шема?“, алудирајући на познату телевизијску епизоду о ситном шверцу.
Трећи се укључио кратким коментаром на енглеском: „It’s like we’re… sluggish“, док је један корисник додао: „Само треба да чекамо Мајчин дан“, алудирајући на сезонске акције и снижења.
Расправа се затим пренела на квалитет самог производа. Један форумаш је без задршке написао: „Или једноставно не куповати Подравкин ајвар, најгори на тржишту.“ Други корисник се надовезао, тврдећи да је некада био међу бољима, али да га је недавно једва потрошио.
„Кисео, горак, воден, безукусан, једино су боју набуџили, црвен је као кечап“, написао је један редитор, док је други додао да су се производи тог произвођача уопште погоршали и да је оно што су урадили с ајваром „срамотно“.
Осим квалитета, у фокусу је била и цена домаћих брендова. Један корисник из Копривнице објаснио је ситуацију тржишном логиком: „Подравка је у Хрватској домаћи бренд и људи су спремни да за то плате одређену суму новца.
У Шведској је то непознат бренд и просечног Швеђанина баш брига за Подравку.“ На то је други корисник сажео закључак: „Другим речима, тамо производ има реалну цену, а овде нас деру јер могу и јер смо будале.“
У расправу се укључила и тема слогана „Купујмо хрватско“. Један коментатор је устврдио да је дугогодишња кампања уродила плодом, док му је други одговорио да је тај слоган преузет од скандинавских земаља. Трећи корисник је био још директнији, закључивши: „Или укратко, ‘купујмо хрватско’ је за будале.“
Тема се потом проширила на ПДВ и марже трговачких ланаца. Један редитор је написао да смањење ПДВ-а у пракси не значи ниже цене, јер се разлика једноставно прелива у џепове трговаца.
„Да сутра буде нула одсто ПДВ-а, цене би биле исте“, закључио је један корисник из Загреба, док му је други приговорио тражећи конкретан пример када је општа стопа ПДВ-а уопште била смањена.
Поређења с пивом додатно су распламсала расправу. Један коментатор је подсетио да су се људи бунили и када је Ожујско пиво било јефтиније у Немачкој, тврдећи да је тамо непознат производ. Други му је одговорио питањем зашто су онда немачка пива у Хрватској често скупља од домаћих.
„Људи су верни Жуји као бренду, без обзира на то што није квалитетнија од јефтинијих алтернатива“, објаснио је један редитор, додајући да произвођачи то користе како би оправдали више цене.
Иако се коментари разликују у тону — од сарказма до отвореног беса — заједнички им је осећај да домаћи потрошачи плаћају више не због квалитета, већ због навике, бренда и уверења да домаће мора бити скупље.
