ЖЕНЕ КОЈЕ РАЂАЈУ У ОВОМ ДОБУ ЖИВЕ НАЈДУЖЕ Резултати изненадили научнике
Ново истраживање Универзитета у Хелсинкију и финског Minerva Foundation Institute for Medical Research показује да старосно доба у којем жена затрудни може имати драматичан утицај на њено здравље и дуговечност, и то не само за неколико месеци или година, већ потенцијално за читаву деценију живота.
Према студији објављеној у часопису Nature Communications, жене које затрудне између 24. и 38. године не само да показују спорије биолошко старење, већ и дужи очекивани живот у поређењу са женама које рађају раније или касније, пише Њујорк пост.
Истраживање је обухватило готово 15.000 финских близанаца чији су животни путеви праћени више деценија, од упитника из 1975. године до данас. Резултати су јасно показали да жене које имају двоје до троје деце живе најдуже, док жене са великим породицама или оне које рађају врло младе, показују убрзано старење. Чак и жене које никада нису рађале показале су брже биолошко старење у поређењу са мајкама са неколико деце, што сугерише да трудноћа и рађање имају снажан и мерљив ефекат на тело жене.
Порођај враћа године
Биолошко старење, за разлику од хронолошког, не мери број година које смо проживели, већ старост наших ћелија и органа, која је под утицајем генетике, животног стила, изложености средини и исхране. Иако трудноћа може да убрза биолошко старење жене за око две године, порођај га може чак и вратити уназад за осам година, према истраживању Yale Child Study центра објављеном у Cell Metabolism. Ово је посебно изражено код жена са нижим индексом телесне масе (BMI), док жене са вишком килограма доживљавају слабије “обнављање”.
„Организми имају ограничене ресурсе, као што су време и енергија”, објашњава докторка Микаела Хуканен, водећи истраживач студије.
„Велика улагања у репродукцију одузимају ресурсе од механизама одржавања и поправке тела, што може скратити животни век, док оптимално изнесене трудноће, заправо, могу да продуже биолошки век.”
Просечна старост жена при првом порођају у САД је 2023. године била 27,5 година, што је унутар „златног” периода који истраживање дефинише као идеалан за дуговечност. Супротно томе, више од четири детета или изостанак трудноће, повезује се са бржим старењем и скраћеним животним очекивањем.
Мина Оликаинен, једна од водећих научница, додаје:
„Особа која је биолошки старија од свог календарског узраста суочава се са већим ризиком од смрти. Наша студија јасно показује да животне одлуке остављају трајни биолошки печат много пре него што стигнемо у старост.”Ови налази отварају фасцинантну нову перспективу: рађање у оптималном периоду живота не само да обликује породицу, већ може да буде кључ за дужи и здравији живот мајке, додајући године живота на начин који до сада медицина тек почиње да разуме.
