(ВИДЕО/ФОТО) ХУМАНОИДНИ РОБОТИ ЗАУЗИМАЈУ ФАБРИЧКЕ ХАЛЕ Могу ли хуманоиди да замене људе, каква је наша шанса у трци с технологијом?
Кина и САД већ тестирају хуманоидне роботе у фабрикама, али њихова аутономија, батерије и безбедност и даље су озбиљан изазов.
Хуманоидни роботи су годинама деловали као научна фантастика. Данас, кинеске и америчке компаније већ планирају масовну производњу, а први примерци су распоређени у реалним индустријским условима.
Напредак је погурала комбинација јефтинијих компоненти, снажнијих батерија и великог скока вештачке интелигенције, али поставља се питање - колико су хуманоидни роботи заправо корисни?
Прве масовне испоруке
Кинеска компанија UBTECH тврди да је крајем прошле године обавила прву масовну испоруку хуманоидних робота на свету, као и да је више од 1.000 јединица модела Walker S2 распоређено у фабрике током 2025. године. Ову информацију је за часопис Nature потврдио Ју Џенг, заменик декана UBTECH-овог истраживачког института у Шенжену.
Хуманоидни робот Walker S2 може аутономно да хода, хвата предмете и стабилно обавља основне задатке. Ипак, примена у индустрији је још у раној фази, а практична корист ограничена. Трајање батерије је кратко, а роботи се често ослањају на људске оператере. У пракси, многи раде као даљински контролисани асистенти, док истовремено служе као „покретне платформе“ за прикупљање података.
„Могу да обављају једну или две ствари аутономно, али не могу да реагују на стварне проблеме као што то чини људски мозак“, каже за Натуре Есјин Чу, стручњак за роботику са Универзитета Cardiff Metropolitan, који надзире тестирање више десетина робота у реалним окружењима.
Аутомобилска индустрија као фокус
Упркос томе, индустрија је снажно фокусирана на хуманоидни облик. Такви роботи су нестабилнији од четвороножних или класичних индустријских машина. Ако изгубе напајање, падају. Ипак, њихова највећа предност је кретање у просторима које су људи већ изградили, без потребе за прилагођавањем окружења.
Захваљујући напреднијим актуаторима, алгоритмима учења и генеративним моделима, роботи сада могу да савладају неке задатке за које нису унапред програмирани. То их полако приближава идеји универзалног радника.
Први озбиљни тестови фокусирани су на аутомобилску индустрију. Америчке компаније попут Boston Dynamics и Тесла већ спроводе пилот-пројекте у својим фабрикама. Задаци су делимично структурирани, али довољно разноврсни да тестирају прилагодљивост робота.
Када хуманоидни робот не успе да заврши задатак самостално, удаљени оператер преузима контролу. Такве интервенције се бележе и користе за додатну обуку система. Исти приступ примењује се и у великим центрима за прикупљање података, преноси Зимо.
Кина се показала као посебно отворено тржиште. Фабрике дозвољавају опсежна тестирања, иако је јасно да хуманоидни роботи још не могу да парирају људима по ефикасности. Уз подршку владе и снажан индустријски ланац, Кина би могла брзо да преузме водећу улогу.
Ипак, остају озбиљне дилеме. Батерије високе енергетске густине носе безбедносне ризике, а поједини стручњаци упозоравају и на војну примену. „То је нешто због чега се будим ноћу“, поручује један од њих, отварајући питање колико је човечанство спремно за роботе који личе на нас.
