ИМА ЛИ НЕКОГ КОМЕ НИЈЕ ТЕШКО ПОСЛЕ ГОДИШЊЕГ? Овај осећај има чак и своје име, ево зашто нам повратак у свакодневицу тако тешко пада

Уместо да се вратимо одморни и пуни енергије, можемо да осећамо безвољност, раздражљивост, умор и необјашњиву тугу. Понекад нам се чини да нам је повратак у свакодневицу тежи него период пре одласка на одмор.

Зашто нам повратак са одмора тако тешко пада?

Овакав пад расположења после годишњег одмора често се неформално назива постодморна депресија или „post-vacation blues“. Иако није посебна психијатријска дијагноза, осећај који описује јесте стваран, и није необично да нам је потребно неколико дана да се поново прилагодимо свакодневном ритму.

Током одмора мењамо готово читаву дневну рутину. Касније устајемо, више времена проводимо напољу, дружимо се, путујемо, мање гледамо на сат и, што је можда најважније, привремено смо ослобођени великог дела свакодневних обавеза. Онда се промена догађа готово преко ноћи.

Од опуштеног ритма враћамо се роковима, мејловима, саобраћају, кућним пословима и раном устајању. Тај нагли контраст може допринети осећају незадовољства и пада мотивације. Проблем, дакле, не мора бити у томе што се на одмору нисмо довољно одморили. Некада нам управо поређење одмора и свакодневице чини повратак посебно тешким.

Како изгледа „post-vacation blues“?

Код некога се јавља само блага нерасположеност првог радног дана, док другима треба више времена да поново пронађу свој ритам.

Могу се јавити:

•           безвољност и пад мотивације

•           туга или осећај празнине

•           раздражљивост

•           тешкоће са концентрацијом

•           умор и поспаност

•           поремећен ритам спавања

•           осећај преоптерећености обавезама

•           носталгија за местом и људима са одмора

•           изражена жеља да се што пре поново „побегне“ из свакодневице.

Тегобе су најчешће пролазне и ублажавају се како се поново успоставља уобичајена рутина.

Да ли је повратак понедељком најгора идеја?

Многи се са путовања враћају у недељу увече, а већ неколико сати касније звони аларм за посао. Такав прелаз не оставља много простора за прилагођавање. Када околности дозвољавају, може бити корисно оставити макар један дан између повратка са путовања и повратка на посао. Тај дан не мора бити испуњен обавезама. Распакивање, куповина намирница, враћање ритма спавања и мало времена код куће могу олакшати прелазак.

Посебно после путовања кроз различите временске зоне, организму је потребно време да поново успостави ритам сна и будности.

Не покушавајте да „надокнадите све“ првог дана

Једна од замки повратка са одмора јесте покушај да се одмах одговори на сваки мејл, заврше сви заостали послови и истовремено врати кућа у савршен ред. Такав темпо може додатно појачати осећај да је свакодневица неподношљива. Реалније је одредити приоритете и обавезе враћати постепено. Редован сан, физичка активност, време проведено напољу и контакт са људима који нам пријају могу помоћи да се поново успостави осећај равнотеже.

Важно је и да се све пријатне активности не „оставе на мору“. Шетња, дружење, одлазак у природу, вечера са пријатељима или неколико сати без телефона могу бити део обичне недеље, а не само годишњег одмора.

Можда проблем ипак није у завршетку одмора

Понекад нерасположење по повратку може да открије нешто друго. Ако већ сама помисао на посао изазива интензивну нелагоду, ако се осећај исцрпљености враћа чим се вратимо у радно окружење или ако током целе године живимо од једног одмора до другог, вреди размислити шта нам у свакодневном животу толико тешко пада.

Узрок може бити хронични стрес, преоптерећеност, незадовољство послом, недостатак одмора током године или нарушена равнотежа између пословног и приватног живота. У том случају питање можда није само „Како да преживим повратак са одмора?“, већ и „Шта могу да променим да ми свакодневица буде подношљивија?“

Када лоше расположење више није само последица повратка?

„Постодморна депресија“ не треба поистовећивати са клиничком депресијом. Пролазно нерасположење након одмора требало би постепено да слаби. Ако туга, губитак интересовања, изражен умор, проблеми са спавањем, осећај безвредности или друге тегобе трају недељама, погоршавају се или значајно утичу на посао, односе и свакодневно функционисање, потребно је разговарати са стручњаком.

Годишњи одмор може да нас привремено удаљи од стреса, али не може увек да уклони његове узроке. Зато непријатан осећај по повратку не мора бити само жал што је море остало иза нас. Понекад је то користан сигнал да нам у свакодневном животу недостаје више одмора, пријатних активности, бољих граница или промена које не би требало да чекају следећи годишњи одмор.

Дневник/еКлиника