ГОРЊИ ПРИТИСАК ВИСОК, А ДОЊИ НИЗАК Лекар објашњава шта значе ови параметри и на чега да обратите пажњу
Шта значи када је доњи крвни притисак низак, а горњи висок? Лекар упозорава на могуће скривене здравствене проблеме.
Повишен горњи крвни притисак уз истовремено низак доњи притисак може збунити пацијенте, али и указивати на одређена здравствена стања која захтевају додатну пажњу. Управо са таквим проблемом јавила се једна читатељка из Загреба, која наводи да јој се систолни притисак често пење изнад 160 mmHg, док дијастолни ретко прелази 80 mmHg, а пулс јој је константно низак, између 50 и 60 откуцаја у минути.
У ситуацијама када јој је горњи притисак умерено повишен, у распону од 130 до 135 mmHg, доњи притисак додатно пада, на вредности између 55 и 60 mmHg. Због тога је поставила кључно питање: да ли је у реду да је доњи притисак стално низак и да ли постоји доња граница испод које то постаје забрињавајуће?
На ово питање одговара интерниста др Дамир Петрушић, који објашњава да по правилу пораст систолног притиска прати и пораст дијастолног. Међутим, постоје ситуације у којима те две вредности не расту паралелно. Када је горњи притисак повишен, а доњи снижен, говори се о такозваном дивергентном крвном притиску.
Овакав образац може се јавити код одређених болести, а најизраженији пример је хипертиреоза, односно појачана функција штитасте жлезде. У том стању, под утицајем повишених хормона штитасте жлезде, срце избацује већи волумен крви, што доводи до пораста систолног притиска. Истовремено долази до ширења крвних судова, због чега се дијастолни притисак снижава.
Др Петрушић појашњава и шта се сматра сниженим крвним притиском. Артеријска хипотензија дефинише се као стање ниског крвног притиска које је праћено тегобама попут вртоглавице, слабости или несвестице. У тим случајевима систолни притисак најчешће је нижи од 100 mmHg, а дијастолни испод 60 mmHg.
Закључно, иако низак доњи притисак сам по себи не мора бити разлог за забринутост, посебно ако не изазива симптоме, комбинација високог горњег и ниског доњег притиска може указивати на одређена здравствена стања и захтева лекарску процену и додатну дијагностику.
