У ЈЕЗЕРО КУПАТИЛО И СРНДАЋ ВОЛИ ДА СЕ ЗАГЊУРИ Риболовци из Вогња на месту дивље депоније направили рај за децу
С намером да децу едукују, мотивишу их да буду што више у природи и представе им спортски риболов, неколико пецароша из Вогња се 2020. године организовало и основало удружење „Клен 022”.
Како би имали где да пецају, 2022. су рашчистили дивљу депонију и раскрчили део шумарка, те су тиме направили језеро на површини од 24 ара, а после неког времена су се проширили на чак 70.
– Имамо велику количину и бројне врсте риба, тако да деци пре свега улов држи пажњу – каже председник Жарко Мићић. – Од врста имамо лињака, кечиге, шарана у три варијанте: дивљег, товљеног голаћа и јапанског у разним бојама, затим смуђа, клена, бабушку, деверику, скобаља, плотицу... Будући да нам је језеро мале површине, штуку и сома немамо. Што се тиче едукације на води, ту спада обука како се везује удица, бира мамац, прави храна, како се вади удица из рибе и слично.
„Клен 022” годишње има четири такмичења и сва су намењена и деци (с тим да је једно искључиво за малишане), па чак и ноћно! Од прошле године почели су да организују и такмичење у кувању котлића, тако да њихово језеро Купатило уме да замирише на разну храну, јер Вогањ ипак припада свињском Срему... Како и не би када су направили летњиковац са све печењаром, роштиљем, простором за кување.
– До сада смо урадили и дечје игралиште, поставили расвету и видео-надзор, потом смо проширили летњиковац, па сада у њему може да седи и до 50 гостију. Тренутно нас има око 50 активних чланова, не рачунам децу које имамо и више, док из села имамо свега двадесетак пецароша, а остали су из Сремске Раче, Хртковаца, Батајнице – наводи наш саговорник.
У језеру има лињака, кечиге, шарана у три варијанте, смуђа, клена, бабушке, деверике, скобаља, плотице
Језеро Купатило се пуни из извора, те током зимских месеци не може цело да се заледи. А раскрчивањем депоније и порибљавањем воде, ревитализовали су еко-систем, па се могу видети разне врсте дивљачи и птица. Ко не верује, нека понесе шатор и оде на камповање и увери се у ушушкану оазицу на свега стотинак метара од села.
– Свашта може да се види на нашем језеру. Прошле године смо имали несвакидашњу ситуацију: поред неколико пецароша, срндаћ је улетео у воду да се окупа – каже кроз смех Мићић, подсећајући да највећа дубина сеже до два и по метра.
