ПЛАТА И ВИШЕ ОД 180.000, АЛИ НЕМА КО ДА РАДИ: Ови мајстори су траженији него икада, а држава спремна да уложи у обуку нових кадрова ОВО ЈЕ ШАНСА ЗА МЛАДЕ

То је све чешће и случај када је реч о поправкама аутомобила и мањак кадра је проблем који и те како мучи ауто-сервисе. По речима менаџерке Удружења ауто-сервиса Србије Александре Ђуришић, ауто-сервиси се суочавају с хроничним недостатком квалификоване радне снаге, а потражња за добрим и искусним мајсторима већа је него икада.

- Понуда квалификованих кадрова у струци веома је слаба, а када се томе дода и широк спектар знања које захтева сервисирање савремених моторних возила - од механике и електронике, дијагностике и софтвера, до рада с новим погонским технологијама јасно је да је доброг мајстора данас тешко пронаћи - каже Александра Ђуришић. 

По њеним речима, неки сервисери решење траже у увозу радне снаге, с врло различитим искуствима, од успешних примера до потпуног разочарања, а други верују да је најважније улагање у домаће кадрове. Ипак, она указује да су и једни и други сагласни да су потребни систем и стратегија, а не импровизација.  

- Није тајна да су плате мајстора далеко изнад републичког просека. Они с просечним нивоом знања и искуства месечно могу да зараде од 150.000 до 180.000 динара, у зависности од дела Србије, док мајстори специјализовани за одређене марке возила или специфичне, захтевне услуге зарађују знатно више. 

Огромна потражња и мали број квалификованих кадрова директно утичу на раст зарада, али и цене услуга, нарочито ако се има у виду да су улагања у опрему, алате, специјалне алате и дијагностику, неопходну чак и за сервисирање возила која нису тако нова, све већа - каже Александра Ђуришић.

Указујући да савремени аутомобили постају све сложенији системи, због чега је континуирана едукација неопходна да би мајстор остао конкурентан и релевантан у струци, Александра Ђуришић каже да је одлука да се у средње школе уведе нови образовни профил - техничар мехатронике возила изузетно добра јер одговара савременим захтевима у овој области. 

- За сада овај смер постоји у мало средњих школа у Србији и надамо се да ће их у будућнисти бити више. Овај образовни профил обједињује знања потребна савременом сервисеру, али нас чека озбиљан и дуг пут да постане стандард у свим школама у Србији. Неопходно је и да се осавремене наставни програми и едукују кадрови у школама, знање унапређује и након формалног образовања, а без системског улагања у образовање и знање нема будућности ни за једну струку - истиче Александра Ђуришић. 

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.