(ВИДЕО) ПАРАДА МОЋИ, ТРАДИЦИЈЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ Индијска војна машинерија одувала облаке над Њу Делхијем!

Захваљујући изврсном извештавању Палки Шарме у емисији „Vantage” на каналу Firstpost, имали смо привилегију да сведочимо 77. прослави Дана Републике, догађају који је ове године превазишао све оквире обичне параде. Палки нас је прецизно провела кроз сваки сегмент ове историјске манифестације, која је започела дубоким поштовањем премијера Нарендре Модија према палим борцима код Националног ратног меморијала, а завршила се криком модерних млазњака који су парали облаке.

Оно што је ове године посебно привукло пажњу светске јавности, а што је емисија детаљно анализирала, био је повратак традицији која је носила снажну емоционалну тежину. Председница Индије, Друпади Мурму, стигла је на церемонију у отвореној краљевској кочији са коњском запрегом, први пут коришћеној још од 1984. године. 

Овај чин није био само естетски; био је то симбол повратка поверења и безбедности, будући да су кочије избачене из употребе након атентата на Индиру Ганди. Уз председницу Мурму, у овом историјском возилу седели су почасни гости – председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста. Симболика је била потпуна када је, одмах након националне химне и салве од 21 топа, продефиловао и контингент Европске уније, носећи заставе које симболизују јединство 27 држава чланица и њихову војну сарадњу са Индијом.

Војна моћ Индије приказана је у пуном, модернизованом сјају, са посебним акцентом на „домаћу памет“. Видели смо моћне хеликоптере попут Rudra и Apache, али и непробојни штит који чине ракетни системи S-400 и аутохтони Akash. Посебан понос изазвао је Suryastra, први индијски вишекалибарски ракетни лансер, као и ракетни системи BrahMos и Dhanush. Сензација дана били су индијски „чувари неба“. 

Први пут смо видели тако моћну симбиозу: S-400 Тријумф, руско-индијски технолошки монструм који види све, руку под руку са системом Akash – првим потпуно индијским аутохтоним поносом за одбрану од пројектила. Ови системи формирају непробојни „стаклени штит“ изнад потконтинента. Земља је подрхтавала под тенковима Arjun MK1, док је формација Sarvatra Suraksha показала инжењерску генијалност индијске војске. Земља се тресла под гусеницама моћних Arjun MK1 (главни борбени тенкови), који су продефиловали као симболи индијске тешке индустрије. Али права звезда инжењерије била је формација Sarvatra Suraksha – покретни мостови и системи који омогућавају војсци да пређе преко било које препреке, реке или провалије за само неколико минута. Индијска војска не чека пут – она га прави!

 Ипак, срце параде била је демонстрација Операције „Sindoor“, којом је индијска војска прошлог маја задала одлучујући ударац тероризму. Први пут у историји параде, уместо чисто церемонијалног приказа, видели смо „борбено спремну“ формацију са интегрисаним оперативним центром у стаклу, који је народу приказао како се у реалном времену координира одбрана суверенитета.

Поред гвоздене песнице, Индија је показала и своју јединствену симбиозу са природом, што је измамило можда и најупечатљивије реакције дана. Када су се на хоризонту појавили „тихи ратници“ – Бактријске камиле са две грбе, кршни Зансцари понији и индијски војни хртови опремљени сопственим панцирима и GPS системима – камера је забележила благи, очарани осмех Урсуле фон дер Лајен.

Било је то признање фасцинације пред призором где најмодернија балистичка опрема стоји раме уз раме са древним животињама које једине могу да савладају сурове висине Хималаја. Овај тренутак подсетио је свет да индијска сила није само у чиповима и челику, већ и у нераскидивој вези са својом земљом.

Достојанство параде употпунио је дефиле свих родова војске, где је први пут у историји контингент од 147 мушкараца Централне резервне полиције (CRPF) предводила жена, 26-годишња официрка Симан Бала. 

Културни део, под мотом „150 година Ванде Матарам“, кроз 30 величанствених платформи приказао је све: од воденог метроа у Керали до духовне лепоте Махараштре. Финале је припало индијском ваздухопловству и шест Рафала у „Vajrang“ формацији, док је један усамљени авион брзином од 900 км/х у „Vijay“ формацији ставио тачку на прославу.