ПЕРЈЕ ВИШЕ НИКО НЕЋЕ, АЛИ ГУШЧИЈА МАСТ ИМА СВОЈЕ КУПЦЕ Золтан Ердеи из Банатског Двора не одустаје од белих „италијанки”, најлепшег украса у дворишту

Један од оних који од ове лепе и корисне живине не одустаје јесте Золтан Ердеи.

– Волим животиње и лепу живину, а гуске су ми можда и најлепши украс у дворишту. Притом су врло корисне и исплативе. Ове године сам имао јато од 40 гусака, највећи део сам продао, а остало ми је још осам, за које се надам да ћу пронаћи купца – прича Золтан.

Држи расу „италијанка“, лепе беле гуске. Гусани достигну тежину од шест, па и седам килограма, док су гуске нешто лакше. Ова раса није захтевна за узгој, месо им је укусно и лепо, а носивост добра. Јако воле зелениш али и кукуруз, жито...

Золтан је ове године купио двадесет гушчића, а двадесет их је извела гуска из његовог јата

– Гуске су у селу престале да се гаје кад је забрањено да се пуштају на улицу, на пашу. Некада их пустите на улицу и не бринете. Сада им треба велико двориште и пуно траве, па морам да се сналазим. Косу у руке, па у потрагу за добром травом – прича Золтан и додаје да гуске воле воду, те им је у дворишту потребно и неко велико корито.

Золтан је ове године купио двадесет гушчића, а двадесет их је извела гуска из његовог јата. Хране се од пролећа до јесени, најкасније до краја новембра. Онда део иде у продају, а део остаје за приплод.

– Муштерије траже и гушчију маст. Имам и то у понуди, истопим сало, па пакујем у теглице. Највише се маст тражи због проблема са дисањем. Ако је гуска добро утовљена, од једне се може добити и литар масти – истиче наш саговорник.

Гушчије перје више није популарно као некад, па гуске нико и не чупа. Перје нема ко да откупи, а ако и има, килограм је 300 динара, па се чупање не исплати.

– Моја мајка је чупала гуске четири пута. На крају се, од сваке гуске, накупи и по килограм и по перја. Данас то нико не ради, јер се не исплати – наглашава Золтан Ердеи.

Ж. Балабан