ПТИЧЈИ ГРИП ПОТВРЂЕН У ПОДРАВИНИ, ХОЋЕ ЛИ УЋИ У СРБИЈУ? Ево која га врста преноси; ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ, ЧУВАЈТЕ ЖИВИНУ
Лабораторијским испитивањем потврђен је птичији грип, подтип Х5Н1, код три лабуда, јавља хрватско Министарство привреде.
Узорци, односно лешеви лабудова, узети су на подручју језера Јегениж, у општини Леград, у Копривничко-крижевачкој жупанији. На тој локацији угинуо је већи број лабудова, саопштено је у петак из Министарства пољопривреде.
С обзиром на циркулацију вируса птичјег грипа у окружењу, очекује се да ће бити случајева инфекције код дивљих птица и у Хрватској. Реч је о упозорењу за све субјекте који држе живину да буду опрезни и појачају биосигурносне мере како би заштитили своје узгоје.
Због високог ризика од појаве и ширења инфлуенце птица, као и ради њеног раног откривања и спречавања даљег ширења на целокупној територији Хрватске, на свим објектима у којима се држи живина и/или птице у заточеништву неопходно је континуирано спроводити биосигурносне мере.
Оне подразумевају да се сва живина и птице држе на начин којим се онемогућава било какав контакт са дивљим птицама, да се домаће патке и гуске држе одвојено од осталих врста живине, као и да се спољашњи резервоари за воду редовно одржавају чистима.
А људи?
Људи се вирусом могу заразити након контакта са зараженом живином или контаминираним површинама. Симптоми птичјег грипа код људи слични су симптомима сезонског грипа и укључују повишену температуру, кашаљ, прехладу, бол у грлу и болове у мишићима. Ипак, вирус може изазвати и инфекцију ока, упалу плућа и тешка респираторна обољења. Симптоми птичјег грипа зависе од соја вируса који је изазвао инфекцију, али и од општег здравственог стања и имунитета заражене особе.
Забрањено је напајање живине водом из површинских извора којима имају приступ дивље птице, а обавезно је обезбеђивање и одржавање хигијенских услова, као и спровођење дезинфекције возила и објеката у складу са технолошким захтевима, уз коришћење одобрених дезинфекционих средстава у прописаној концентрацији.
Такође, неопходно је постављање дезбаријера за особље и посетиоце на улазима у круг објеката, вођење евиденције о свим возилима и посетиоцима који улазе у круг, као и коришћење заштитне обуће и одеће, уз дезинфекцију руку и обуће при уласку, те чишћење, прање и дезинфекцију обуће при изласку из објекта.
Циљ примене биосигурносних мера јесте да се спречи контакт домаће живине и птица у заточеништву са дивљим птицама, посебно птицама водарицама, које су најчешћи резервоари вируса.
Поред обавезне примене ових мера, субјекти су дужни да редовно прате здравствено стање животиња и да ветеринару пријаве сваку промену здравља, пад производних параметара без утврђеног узрока, као и угинућа живине и птица, саопштено је из Министарства.