ДА ЛИ ЈЕ НАЈУСПЕШНИЈИ СЕКТОР У СРБИЈИ НА ПРЕКРЕТНИЦИ? Извоз расте, а плате стагнирају у ИТ сектору

Према подацима за првих десет месеци 2025. године, извоз ИКТ услуга достигао је вредност од 3,7 милијарди евра, што представља раст од 12 одсто у односу на исти период годину раније. Суфицит у ИКТ услугама у истом периоду износио је скоро три милијарде евра.

Статистика показује и да се број запослених повећава. У ИКТ сектору у трећем кварталу прошле године радило је 115.933 људи, што је за 3.678 или 3,3 одсто више у односу на исти квартал претходне године.

Када се погледају зараде види се да је сектор информисања и комуникацијама, у оквиру којих званична статистика води и зараде у ИТ сектору, остварио у првих 11 месеци прошле године раст нето зарада од 5,8 одсто у односу на исти период претходне године. Просечна нето зарада у новембру прошле године је тако износила 236.884 динара.

Ако се погледа детаљније по областима, рачунарско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности остварило је у истом периоду раст од тек 3,9 одсто, што је практично на нивоу инфлације у 2025. години (3,8 одсто). Просечна зарада у новембру била је 287.477 динара.

Плате стабилне, реалан раст занемарљив

Анкета о платама у ИТ индустрији, чије резултате је објавила компаније Fishingbooker, потврђује тренд стабилних зарада. Истраживање које се ради трећу годину заредом није показало већа померања на тржишту, а плате су остале стабилне.

“Ове године смо одлучили и да направимо приказ померања плата током последње три године по секторима и уочљиво је да нема већих промена у висини зараде. Истовремено, током три године број испитаника, поготово у програмерској области, се значајно повећао. То улива додатну сигурност у резултате, с обзиром на то да ове године имамо скоро 5.000 испитаника који су попунили анкету”, каже за Biznis.rs Петар Шеган који је у Fishingbookeru задужен за људске ресурсе (ХР).

Када се упореде резултати њихове анкете у последње две године види се да је скоро две трећине испитаника (62 одсто) у том периоду добило повећање плата, које је у највећем броју случајева износило до 10 одсто.

Ако се узме у обзир да је инфлација у 2024. години била 4,6 одсто, а у прошлој 3,8 одсто, јасно је да су плате практично у највећој мери пратиле раст потрошачких цена и да је реални раст био занемарљив.

Резултати испитивања показују и да је нешто око трећине запослених у те две године остало на истој плати (35 одсто), што значи да данас реално зарађују мање него пре две године.

Јуниори на 1.200 евра, сениори на 3.100

Ако се упореде резултати анкете у претходне три године види се да је плата јуниора програмера од 1.150 евра у 2023. порасла на 1.200 у следећој години, а исти износ пријављен је и за 2025. Код такозваних програмера медиора у овом периоду није било разлике и анкетирани су пријавили исти износ од 2.000 евра у све три године.

Код сениор програмера тај износ је од 3.030 евра у анкети пре три године достигао 3.100 евра у прошлој, док су леад програмери остварили сличан раст, са 3.650 на 3.800 евра у истом периоду. Подаци су засновани на одговорима 4.840 испитаника програмера.

Нешто нижи ниво, али са сличним растом, бележи се и у друге две ИТ области које се односе на стручњаке који раде у области QA и Дата.

Ако се погледају подаци о промени посла, 90 одсто испитаника је задржало радно место у 2025. години, док је осам одсто изгубило посао.

“Оно што можемо да приметимо је да у целом трогодишњем периоду врло сличан број испитаника пријављује да је остао без посла у последњих годину дана. То може да указује на стабилно тржиште које нема велике осцилације ни у погледу запослених“, каже Шеган уз ограду да анкета није разрађивала даље ставове по овом питању.

Приближно два од пет испитаника је навело да прима бонусе.

“За већину испитаника који добијају бонусе они су дефинисани као проценат од њихове зараде, а најчешће се крећу између пет и десет одсто”, наводи се у резултатима анкете.

(Biznis.rs)