ОВАКО НАСТАЈЕ КОШАВА Најдуже је трајала чак 31 дан! ЧИСТИ ВАЗДУХ ОД ЗАГАЂЕЊА, АЛИ И УДАРА ОРКАНСКОМ СНАГОМ
Кошава је хладан источни и југоисточни ветар средњег до јаког интензитета који дува у Србији, Румунији и Бугарској, а настаје када се над истоком Европе формира антициклон, а над западом циклон.
Због разлике у ваздушном притиску, ваздух се покреће са истока ка западу преко Балкана, од подручја вишег ка подручју нижег притиска.
Док струји преко Влашке низије, ваздух се при сусрету са планинама дели у две гране. Северни крак пролази кроз Ђердапску клисуру ка Подунављу и Војводини, док јужни прелази преко планина источне Србије и спушта се ка долини Велике и Западне Мораве. Управо због тог „каналисања“ кошава често добија на снази и брзини.
Дужина њеног дувања може да варира од неколико дана до више недеља, у зависности од синоптичке ситуације у Европи. Најдужи забележени период трајања био је чак 31 дан, од 11. октобра до 10. новембра 1953. године, као и од 14. јануара до 13. фебруара 1972. године. У просеку је чешћа и јача у хладнијем делу године.
Кошава дува подједнако снажно и дању и ноћу, а њени удари могу бити олујни, па чак и оркански, преко 100 километара на час. Најјачи налети бележе се на подручју Вршац, где рељеф додатно појачава снагу ветра. Управо тамо је 11. јануара 1987. године измерен највећи удар кошаве у Србији, чак 173 километра на час, док је у Београд најјачи забележени удар износио 129 километара на час.
Овај снажан ветар може да изазове материјалну штету и бројне проблеме у саобраћају и свакодневном животу, али има и своје добре стране. Кошава често растерује маглу и значајно прочишћава ваздух од загађења.
Може бити топла или хладна, у зависности од ваздушне масе која пристиже са истока Балкана. Најчешће има фенски карактер, доноси сувље време, пад влажности ваздуха и пораст температуре, али понекад може бити праћена кишом, снегом или леденом кишом.
Зими појачава осећај хладноће, нарочито око нуле, док лети спречава ноћно расхлађивање и може довести до тропских ноћи. Повећава и испаравање влаге са земљишта, биљака и водених површина, што може бити проблематично у време суше или пожара.
Занимљиво је да током кошаве Тимоčka Крајина често има супротне временске прилике од остатка Србије тамо може бити хладније и облачније, уз повремене падавине, док је у већем делу земље суво и сунчано.
