(ФОТО) ЗДАЊЕ КОЈЕ ПАМТИ МОНАХЕ И ЛЕКАРЕ Дуг пут Војне болнице у Петроварадину од XVIII века до савременог доба

Његове зидине нису само медицински простор - оне причају причу о стратегији, религији, ратовању, али и променама друштвених улога које је овај део тврђаве имао у различитим епохама.

Од монaшког комплекса до војне болнице

Кућа здравља у Подграђу свој почетак има у касном 17. и почетком 18. века, када се у овом делу тврђаве налазио фрањевачки манастирски комплекс са црквом Светог Фрање.

Овај барокни комплекс, са правоугаоним распоредом и унутрашњим двориштем, био је део шире сакралне и цивилне структуре која је постојала у Подграђу у доба Хабзбуршке монархије.

Ипак, крајем 18. века долази до пресудне трансформације: цар Јосиф II је 1786. године наредио да се францискански манастир и црква адаптирају и претворе у војну болницу како би служили све већим потребама здравственог збрињавања рањеника и болесних војника у великом утврђењу на Дунаву. Овим чином настаје један од најстаријих војних медицинских здања у Европи чији се континуитет рада може пратити и у модерно доба.

У оквиру истог комплекса, у различито време постојали су и други објекти са посебним наменама:

- црква Светог Фрање, која је након уклапања у болнички комплекс изгубила своју првобитну религијску функцију, али је део његове архитектуре остао видљив као сведок барокног градитељства тога доба;

- у подручју комплекса налази се и православна црква Светог Павла, која је враћена верској употреби 1991. године, што показује како простор око болнице и данас носи и духовни слој историјског слојева Подграђа.

Архитектура између утврђења и здравства

Архитектонски, основни део комплекса потиче из периода барока, са карактеристичним правилним линијама фасада, аркадама и унутрашњим двориштем које је било типично за манастирске структуре тог времена. 

Ове грађевине су, адаптиране за савремену војну здравствену употребу, задржале спољашњост својих основних облика, али су интеријери добили нову функционалност.

Како је време пролазило, комплекс је постајао све већи: поред манастирских крила, подигао се и корпус за изолацију болесника, великe касарне и друге зграде потребне војној здравственој служби у Хабзбуршкој монархији, а касније и у систему југословенских и српских оружаних снага.

Функција кроз време

Још од свог формирања, болница је у више наврата служила као главно место где су лечени рањени и оболели војници током ратова и борби на овим просторима:

- у аустро-турским сукобима и касније у многим ратовима XIX и XX века, објекат је био централна установа за збрињавање рањеника;

- у Првом и Другом светском рату бујао је као болнички центар за велики број повређених;

- у најновијој историји, објекат функционише у саставу Војно-медицинског центра Нови Сад, где лечи и војне и цивилне пацијенте и учествује у стручним и хуманитарним активностима савременог здравственог система.

То што је болница у Петроварадину успела да одржи континуитет рада и прилагоди се изазовима сваког доба доводи је у ред најстаријих војних болница у Европи чији је рад непрекинуто трајао више од два века, а ове године обележава 240 година постојања.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.