ЈЕЗИКОМАНИЈА: Деманти, не демант
У свакодневном говору често срећемо речи чији је неправилан облик постао готово подједнако распрострањен као и правилан. Један од типичних примера је „демант” уместо правилног ДЕМАНТИ. Иако је облик без завршног И чест у медијима и разговору, нормативни облик остаје ДЕМАНТИ.
Слично се дешава са речју „сумљам”, иако је једино правилно СУМЊАМ. Многи говоре „предпоставка”, а правилно је ПРЕТПОСТАВКА.
Чујемо и „незнам“ написано спојено, премда се правилно пише НЕ ЗНАМ. Грешка „би смо” такође је честа, али стандард прописује БИСМО као једну реч. У јавном простору може се чути „нај оптималнији”, иако је ОПТИМАЛАН већ суперлатив по значењу. Неки кажу „чак штавише”, иако је довољно рећи ШТАВИШЕ или ЧАК.
Облик ЗАВИСНО ОД ТОГА ДА ЛИ понекад се погрешно мења у „у зависности да ли”, без потребног „од”. Често се користи „фали ми”, док стандард даје предност облику НЕДОСТАЈЕ МИ у формалном изразу.
У говору се чује и „ауто је паркиран испред куће код мене”, што је плеонастично.
Реч ЕГОИСТА понекад се погрешно мења у „егоист” по аналогији с другим именицама. Стране речи додатно компликују ситуацију, па се ЕВЕНТУАЛНО користи у значењу МОЖДА, иако значи У КРАЈЊЕМ СЛУЧАЈУ.
Н. Мирковић
