ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ДОК #8 ФЕСТИВАЛА: „Нерођени отац“ и „Град је спавао и сањао о нама“ НАЈБОЉИ
Проглашењем победника и пројекцијом филма „Наша земља“ редитељке Лукресије Мартел, у недељу 1. марта у МТС Дворани свечано је завршен осми Међународни фестивал документарног филма ДОК #8, који је и ове године окупио ауторе, госте и љубитеље документарног филма из земље и иностранства.
У оквиру такмичарског програма Ентер Док, посвећеног дебитантским дугометражним документарним остварењима, приказано је седам филмова, а додељене су две награде - признање младог жирија за најбољи филм и награда публике.
Награду за најбољи филм фестивала, према одлуци младог жирија који је радио у саставу Милица Вићић, Симона Живановић и Павле Хрнчић, освојио је филм „Нерођени отац“ чешког редитеља Михала Бема.
У образложењу жирија истиче се да филм представља храбро и интимно преиспитивање очинства из мушке перспективе којој се ретко даје таква емотивна дубина.„У култури која од мушкараца и даље очекује сигурност и емоционалну суздржаност, филм се усуђује да прикаже оклевање, рањивост и страх, показујући да постати отац није само друштвена прекретница, већ и дубок егзистенцијални потрес. Уместо да очинство представи као ауторитет или судбину, филм га приказује као сумњу, чежњу, нежност и неизвесност. Кроз профињен и изразито личан визуелни језик, остварење делује попут интимног породичног албума у који смо позвани да завиримо,“навео је жири.
Редитељ Михал Бем присуствовао је затварању фестивала и захвалио се публици и жирију на признању, истичући значај оваквих фестивала за ауторе дебитантских остварења.
Специјално признање младог жирија отишло је у руке редитељке Викторије Хели-Хачинсон за остварење „Одмор“. Награда публике припала је филму „Град је спавао и сањао о нама“ редитељке Наталије Ашуровскаје, која је уједно и отворила овогодишње издање фестивала, чиме је њен филм симболично заокружио фестивалски програм.
Током четири дана трајања ДОК #8 фестивала приказано је укупно 19 документарних филмова, уз бројне разговоре са ауторима и гостима, потврђујући још једном да документарни филм остаје снажан простор сусрета, дијалога и савремених личних и друштвених тема.
Фото: Изабела Милановић, ДОК промо