НАЈСТАРИЈИ ДЕО НОВОГ САДА УСКОРО ЋЕ ПОТПУНО ЗАБЛИСТАТИ: Екипа "ДНЕВНИКА" обишла радове и ево шта смо затекли (ФОТО, ВИДЕО)
Чим су се временске прилике стабилизовале уређење просторно културно-историјске целине Алмашки крај се понова захуктало.
Увелико је у току поплочавање Улице Земљане ћуприје на углу са Улицом Милована Глишића постављена је садна јама, а изводе се и радови на заливном систему. Ускоро ће у потпуности бити завршено поплочавање Платоа четири крајцаре, који се налази између улица Косте Хаџи Млађег и Саве Вуковића, а који је понео назив истоименог бара који се налазио управо на том месту. Након сложених радова на унапређењу подземне инфраструктуре, у току је асфалтирање Алмашког платоа, испред Културне станице „Свилара”, која је међу првима отворена и током осам година рада постала центар и културних и друштвених збивања, а потом ће уследити и поплочавање тог простора. У оквиру пројекта реконструкције Алмашког краја, у току је обнова дела ограде Гимназије „Јован Јовановић Змај” дуж Улице Златне греде.
Ускоро ће у потпуности бити завршено поплочавање Платоа четири крајцаре, који се налази између улица Косте Хаџи Млађег и Саве Вуковића, а који је понео назив истоименог бара који се налазио управо на том месту
Екипа „Дневника” уверила се да су партерни радови у потпуности завршени и у најужој улици у Новом Саду - Лађарској, у делу улице Ђорђа Јовановића, која је поплочана и готово у потпуности завршена угоститељи су још средином прошле године поставили своје баште и оживели аутентичност тог краја Новог Сада.
Према проценама, сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала, идеја је да њихов број буде удвостручен након обнове
Основа за споменик у част Захарија Орфелина, једном од најпознатијих српских културних радника и талентованог ствараоца, већ дуже време је изливена у јужном делу раскрснице улица Златне греде, Скерлићеве, Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића које су међу првима поплочане. У складу са тима, како је саопштено из Завода за заштиту споменика културе у Новом Саду половином ове године планиран је технички пријем прве целине капиталног пројектаобнове Алмашког краја. Њу чини простор од Улице Златне греде до Улице Земљане Ћуприје, који обхвата улице Милована Видаковића, Скерлићеву, Златне греде, Ђорђа Јовановића, од Косовске до Платоа Захарија Орфелина, и Саве Вуковића, од платоа до Земљане ћуприје.
Напомињу да улице Лађарска, Косте Хаџи Млађег, Ђорђа Рајковића, Милана Ракића, Земљане ћуприје, Марка Нешића, Плато четири крајцаре и Алмашки плато, крајем пролећа треба да буду у потпуности поплочане. Уз уређење јавног простора, паралелно се реализује и Пројекат обнове фасада. До краја године требала би да буде завршена и друга целина која се односи на улице Лађарску, Косте Хаџи Млађег, Ђрођа Рајковића, Милана Ракића, Земљане ћуприје, Марка Нешића, Светосавску, од Саве Вуквића до Петра Кочића, и Саве Вуковића, од Земљане Ћуприје до Милана Ракића, као и на Плато четири крајцаре и Алмашки плато.
Нови тргови
Током прошле године Алмашки крај добио је четири трга, на прелог Комисија за називе делова насељених места. Иницијатива је предвидела да новоформирани тргови буду названи по Захарију Орфелину, Четири крајцаре, Мојсију Путнику и самом Алмашком крају. Плато на раскршћу улица Златне греде, Скерлићеве, Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића носи име једне од најважнијих личности српске историје у 18. веку, Захарију Орфелину. Плато на раскршћу улица Саве Вуковића и Земљане ћуприје назван је Плато четири крајцаре, а нови Плато Мојсија Путника налази се на завршетку Улице Петра Кочића, пре раскршћа са Светосавском, док је назив Алмашки плато понео простор испред Културне станице „Свилара”.
Када је реч о зеленилу, још прошле године су посађени први дрвореди у Улици Златне греде, где стабала до сад није било и у Улици Саве Вуковића. С обзиром на то да према проценама сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала, идеја је да њихов број буде удвостручен након обнове, што ће посебно допринети лепоти амбијента. Како је утврђено, инсталације више јавних комуналних предузећа и колектор налазе се непосредно испод дрвореда у тој улици и озбиљно их угрожавају.
Стога је планирано постављање заштите постојећих инсталација, као и садња дрвећа које ће имати мање агресиван корен, попут јавора млеча са тамнољубичастом, односно пурпурном бојом листа. Реч је о врсти која је погодна за градске услове, будући да нема дубок неинвазиван коренов систем и више се развија у хоризонталном правцу.
Након сложених радова на унапређењу подземне инфраструктуре, у току је асфалтирање Алмашког платоа, испред Културне станице „Свилара”, која је међу првима отворена и током осам година рада постала центар и културних и друштвених збивања, а потом ће уследити поплочавање тог простора
Просечна висина одраслог стабла у оптималним условима раста је до 12 метара, дрво има дуг животни век, отпорно је на аерозагађења, а формира густу крошњу и добро толерише орезивање, што је у градским условима веома битно. С обзиром на то да је Нови Сада град бицикликлиста, којих према проценама има бар 50.000, и у Алмашком крају су већ изграђене прве бициклистичке стазе. Али како би се оне уклопиле у ту културно - историјску целину стаза, чије изградња је у току у Улици Саве Вуковића и биће од камена.
Археолошки налази
Током радова у склопу уређења Алмашког краја у Новом Саду радници су прошле године случајно пронашли археолошки материјал у Улици Саве Вуковића, у ископима за садне јаме, а обнова је на кратко морала да буде заустављена како би обавили свој део посла.
У отвореним ископима пронађени су локалитети који чине остаци насеља и некрополе са скелетно сахрањеним покојницима, односно осим остатака насеобинског слоја и укопаних објеката, откривени су и остаци гробова. Када је реч о покретном археолошком материјалу који је пронађен, њега чине фрагменти керамике, животињских костију, лепа (блатни малтер), метала и фрагментовани остаци покојника различитог пола и узраста.
Главни потези Алмашког краја могу се видети на плану Петроварадинског шанца из 1745. године. Неправилне кривудаве улице одударају од остатка Новог Сада, а становници су градили куће и улице по принципу суве греде, прилагођене природним условима и остале су сачуване до данас. Као такав представља велики неискоришћени туристички потенцијал и прави скривени бисер Новог Сада.
Подсетимо, пројекат обнове Алмашког краја обухвата простор оивичен Аломашком улицом на северу, Косовском на истоку, Темеринском и Тргом Марије Трандафил на западу и Пашићевом улицом на југу, које уједно представљају главне саобраћајне везе са осталим деловима града, а који одликују времешне куће, вијугаве уске улице, заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Нови Сад. Реч је о најстаријем српском делу града из 1718. године и јединствен је кварт, који једини сведочи о изгледу некадашњег Новог Сада и животу његових становника.
Урбанистичко-архитектонским пројектом уређења просторно културно-историјске целине Алмашки крај, који се убраја међу најзначајније пројекте у новосадској историји, обухваћен је простор површине 22,58 хектара, односно 20 улица и 600 објеката.
У склопу пројекта планирана је реконструкција целокупне водоводне и канализационе мреже, постављењеа нове расвете и урбаног мобилијара, улице ће бити прекривене каменом коцком, а биће и потпуно другачије уређен саобраћајни ток, док ће куће знаменитих Новосађана бити обележене. Све куће које су у режиму заштите биће саниране, односно радови ће обухватати обнову кровова, замену олука, уређење фасада, а у неким случајевима и замену столарије. Због своје јединствености, старости (поједине саграђене још у 19. веку), али у неким случајевима и неодржавања сваки објекат захтева посебан приступ.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
