(ФОТО, ВИДЕО) РАДОВИ У ПУНОМ ЈЕКУ: Ово је најстарији сачувани део Новог Сада, већ сад изгледа врхунски, а тек ће заблистати пуним сјајем!

У склопу уређења Алмашког краја, просторно културно-историјске целине, који је уједно и најстарији сачувани део Новог Сада, истовремено се поплочавају или асфалтирају улице, уређјују фасаде и обнављају кровови. Радници су током јучерашњег дана постављали ивичњаке у Улици земљане ћуприје, док је асфалтирање Улице Ђорђа Рајковића, у којој се налази симбол индустријског наслеђа Свилара, која је претворена у културну станицу, у пуном јеку.

Према проценама, сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала, а према најавама, њихов број ће бити удвостручен након обнове

Основа за споменик у част Захарија Орфелина, једном од најпознатијих српских културних радника и талентованог ствараоца, већ дуже време изливена у јужном делу раскрснице улица Златне греде, Скерлићеве, Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића које су међу првима поплочане. Такође, у току је поплочавање Улице Косте Хаџи Млађег и платоа Четири крајцаре у близини Улице Матице српске. Занимљиво је да ће новоформирани плато понети назив некадашњег бара „Четири крајцаре”, која се налазила управо на том месту. Партерни радови у потпуности су завршени и у најужој улици у Новом Саду - Лађарској, а у току је и замена кровова на објектима у Улици златне греде. У делу Улице Ђорђа Јовановића, која је поплочана и готово у потпуности завршена угоститељи су већ поставили своје баште и оживели аутентичност тог краја Новог Сада. 

Пројекат обнове Алмашког краја обухвата простор оивичен Алмашком улицом на северу, Косовском на истоку, Темеринском и Тргом Марије Трандафил на западу и Пашићевом улицом на југу
 

Радници су протеклих седмица ангажовани и на уређењу фасада у Улици златне греде Скерлићевој и Милована Видаковића. Таквим радовима ускоро ће бити обухваћени и додатни објекти пошто је, пре неколико седмица Завод за заштиту споменика културе завршио је поступак јавне набавке и закључени су уговори с извођачима радова, а предвиђена је рестаурација и санација фасада и кровова на седам објеката у Скер­ли­ће­вој улици, десет у Злат­не гре­де, четири у Ми­ла­на Ви­да­ко­ви­ћа и једног у Улици Александра Тишме 1. На свим јавном набавком обухваћеним грађевинама планирани су кон­зер­ва­тор­ско-ре­ста­у­ра­тор­ски и гра­ђе­вин­ско-за­нат­ски ра­до­ви  што, између осталог, подразумева за­ме­ну оште­ће­них и де­гра­ди­ра­них еле­ме­на­та фа­са­де, до­тра­ја­лог мал­те­ра, ре­ста­у­ра­ци­ју и кон­зер­ва­ци­ју ву­че­них мал­тер­ских про­фи­ла, ли­мар­ска оп­ши­ва­ња по­је­ди­них фа­сад­них еле­ме­на­та, ре­па­ра­ци­ју ула­зних ка­пи­ја, ре­кон­струк­ци­ју кров­ног по­кри­ва­ча, те бо­је­ње фа­сад­них по­вр­ши­на. 

Када је реч о зеленилу, према проценама сада у Алмашком крају има између 200 и 250 стабала, а према најавама њихов број ће бити удвостручен након обнове, што ће посебно допринети лепоти амбијента. Нове саднице налазе се у улицима Златне греде и Саве Вуковића. Број зелених површина биће повећан, јер се том циљу, у захтевном процесу уређења целине Алмашког краја, а који обухвата радове на инфраструктури и градитељском наслеђу, приступа са посебном пажњом. 

Партерни радови у потпуности су завршени и у најужој улици у Новом Саду – Лађарској, а у току је и замена кровова на објектима у Улици златне греде
 

Овај корак је предузет јер, како је утврђено, инсталације више јавних комуналних предузећа и колектор налазе се непосредно испод дрвореда у тој улици и озбиљно их угрожавају. Стога је планирано постављање заштите постојећих инсталација, као и садња дрвећа које ће имати мање агресиван корен, попут јавора млеча са тамнољубичастом, односно пурпурном бојом листа. Реч је о врсти која је погодна за градске услове, будући да нема дубок неинвазиван коренов систем и више се развија у хоризонталном правцу. Просечна висина одраслог стабла у оптималним условима раста је до 12 метара, дрво има дуг животни век, отпорно је на аерозагађења, а формира густу крошњу и добро толерише орезивање, што је у градским условима веома битно.

Подсетимо, Ал­ма­шки крај зна­ча­јан је због са­чу­ва­не це­ло­ви­то­сти исто­риј­ске ур­ба­не ма­три­це, до­ку­мен­то­ва­ња ар­хи­тек­тон­ских и исто­риј­ско-умет­нич­ких вред­но­сти сло­је­ви­тог гра­ди­тељ­ског на­сле­ђа, раз­ли­чи­тих стил­ских и об­ли­ков­них од­ли­ка, као и очу­ва­ног кон­ти­ну­и­те­та на­ста­њи­ва­ња, при­вред­ног, на­уч­ног, кул­тур­ног, ду­хов­ног и дру­штве­ног жи­во­та у Вој­во­ди­ни. Упра­во из тог раз­ло­га је од­лу­ком Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је утвр­ђен за про­стор­ну кул­тур­но-исто­риј­ску це­ли­ну, а пла­ном ге­не­рал­не ре­гу­ла­ци­је на том про­сто­ру пред­ви­ђе­не су ма­ње из­ме­не и то углав­ном ин­фра­струк­ту­ре. пројекат обнове Алмашког краја обухвата простор оивичен Алмашком улицом на северу, Косовском на истоку, Темеринском и Тргом Марије Трандафил на западу и Пашићевом улицом на југу.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Dnevnik (@dnevnik.rs)