ДОК СУ БРОЈАЛИ ГУСКЕ, ПАТКЕ, ГАЛЕБОВЕ, НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ НЕШТО НЕОЧЕКИВАНО На зимовању у Србији први пут потврђена нова врста – чапљица

У акцији је широм Србије учествовало преко 150 чланова, сарадника и волонтера, а истраживани су сви најважнији локалитети на којима се окупљају патке, гуске, галебови, ждралови, шљукарице.

„Као и сваке године наш највећи подухват био је организација обиласка целокупног тока Дунава са приобаљима, као и планирање симултаних бројања галебова, малих вранаца и гусака код Београда, Новог Сада и Рама. Укупно је обиђено преко 1.100 мониторинг локалитета, а поред бележења птица овај попис је прилика да се стекне реалан увид у стање водених станишта“, каже Марко Шћибан из ДЗППС-а, координатор пописа.

И ове сезоне три најбројније врсте биле су патка глувара, обични галеб, а после неколико година смањења бројности, и лисаста гуска. Овај јануар се истиче по незабележено великим бројностима ждралова, шиљкана, црновратих гњураца, морске црнке, водених бикова, еја мочварица, иначе врло малобројних зимовалица.

На зимовању у Србији је први пут потврђена једна нова врста – чапљица. Од осталих ретких зимовалица са севера бележени су још мали и велики лабудови, црни и баршунасти турпани, средњи ронци, риђоврати гњурци, црни орлови, гакови, црвене чапље, чапље говедарке, беле роде, риђе луње  и други раритети.

Поред великог броја лепих и занимљивих налаза доминантна појава је наставак забрињавајућег опадања бројности лиске на скоро свим обиђеним стаништима упркос највећем до сада обиму истраживања водених станишта.

На свим рекама је евидентирано велико загађење и комунални отпад дуж водотокова. На Дрини, Западној и Јужној Морави забележена су екстремна нелегална уништавања водотокова преко експлоатације шљунка и прављења новог корита, у случају Западне Мораве, која је сада тешко деградирана река.

Приликом обилазака терена примећена су нова нелегална узурпирања приобаља језера и река, хемијско загађење, нова преоравања слатина и влажних ливада што заједно са (криво)ловом представља све веће проблеме како за птице, тако и за људе.

Забележено је чак 56 случајева криволова вабилицама за патке и гуске, криволова из моторних чамаца у покрету, хватања певачица, продаје строго заштићених врста, тровања, како у заштићеним тако и незаштићеним подручјима. Од овог броја надлежним институцијама поднето је 16 пријава како у вези са криволовом, тако и сумњиво страдалим птицама, те потенцијалним случајевима страдања услед заразе птичјим грипом.

„Како се на већини водених станишта у земљи додатно редовно спроводи 'легалан' лов водених птица, није необично што их је све мање. На више места било је жалосно посматрати престрављеност птица услед присуства наших посматрача, што све указује на легалне и нелегалне видове прогањања на већини водених станишта у земљи“, појашњава Шћибан.

Како додаје, „због свеопште лошег управљања водама и биодиверзитетом није необично што се на преко 1.000 км великих водотокова, више десетина великих језера и рибњака, зими окупља мање од 400.000 јединки из 110 врста птица водених станишта.“

Рад на терену и организацију теренских обука реализовани су захваљујући финансијској помоћи фондације „Tour du Valat“ из Француске и компаније „Peter Zomer B. V.“ из Холандије.