ГОСПОДАР И ТВОРАЦ РЕЧИ Сећање на академика Мира Вуксановића (1944–2026) у огранку САНУ

На његову  биографију, од рођења у Крњој Јели недалеко од Шавника, школовања у Никшићу и Београду, преко дана проведених на челу Градске библиотеке у Сомбору, Библиотеке Матице српске и на концу Библиотеке САНУ, до обимног књижевног и уредничког ангажмана, закључно са Антологијском едицијом Десет векова српске књижевности, указала је академик Јасмина Грковић Мејџор. 

„Где год и шта год да је радио, Миро Вуксановић је давао многи замах културним подухватима, устројавао их и организовао, све око себе подстицао, притом се нимало не штедећи”, навела је Јасмина Грковић Мејџор.

Дописни члан САНУ Миливој Ненин истакао је да је „Миро Вуксановић поспремио иза себе: оставио је објављена Сабрана дела у 27 књига, оставио је књигу о тим Сабраним делима - Земља обрасла речима - и оставио је две књиге у рукописима”.

Говорећи о књижевном делу академика Вуксановића, професорка емерита др Љиљана Пешикан Љуштановић навела је да нам је оставио и „чудесну зиданицу од речи као резултат даноноћног рада, проницљивог погледа и дубоког промишљања људи и света”. 

„Шта рећи у спомен господару и творцу речи, писцу који нам је оставио своју жанровски и значењски загонетну прозу, у којој се преплићу традиционално и савремено, локално и универзално, завичај и свет, древни језик усменог приповедања и модерни, можда и постмодерни књижевни поступци и стратегије, епско причање и лирски пробљесци, трагика људског постојања”, навела је др Љиљана Пешикан Љуштановић. „Тих 27 књига његових Сабраних дела нису само земља обрасла речима, оне су свет од речи. У својој књизи Силазак у реч  он каже: Моја поетика је реч.  Миро Вуксановић се вратио својој Крњој Јели, остављајући нам своју причу недочитану и загонетну упркос горама тумачења које су око његовог дела нарасле. И наставиће, ако Бог да, да расту”...     

М. С.