(ФОТО) ЗА ЊУ ШКОЛСКО ЗВОНО ЗВОНИ Марија је једина ученица школе, а на часове долази пешице кроз планински крај

Иако су некада у учионицама ове школе седеле десетине ђака, данас школско звоно звони само за једну девојчицу, Марију Ратковић.

Пут који води до села је дуг и у великом делу макадамски, па је нарочито зими долазак до школе отежан, додатни проблем је и то што школа још увек нема уређен тоалет, па су учитељица и ученица принуђене да користе пољски. Како изгледа школовање када сте једини ђак у школи и које изазове носи проверила је наша екипа.

Школа у Кучину функционише као издвојено одељење Основне школе „Владимир Перић Валтер“, највеће осмољетке у Пријепољу. Упркос томе што нема вршњаке са којима би делила школске дане, Марија свакодневно долази на часове и заједно са својом учитељицом чува да се школа у овом планинском селу не угаси.

- Ја сам ученица првог разреда и једини сам ђак у овој школи. Учим да читам и пишем и волим да долазим у школу - каже за РИНУ Марија, која је већ савладала сва слова и вредно ради школске задатке.

До школе долази пешице, путем који пролази кроз планински крај. Иако се у овом поднебљу неретко може срести и дивљач, Марија каже да је то не плаши и да сваког дана радо долази на часове.

- Не плашим се да долазим у школу - каже ова храбра девојчица.

Њена учитељица Сања Бабић истиче да су сеоске школе много више од места за наставу, јер су често последњи знак живота у селима која полако остају без становника.

- Сеоске школе су на неки начин посебне јер чувају села. Ове године у нашем издвојеном одељењу наставу похађа само једна ученица – Марија. Она је веома вредна, радна и послушна, већ је савладала сва слова и лепо чита и пише. Трудимо се да јој надоместимо то што нема вршњаке, па је укључујемо у школске активности и приредбе како би била у контакту са другом децом - каже учитељица Бабић.

Према њеним речима, некада је ситуација била другачија. У овој школи било је више ученика, а села у овом крају била су знатно насељенија. Последњих година број деце се смањује, па су поједине сеоске школе спале на једно или два детета.

- Прошле године из четвртог разреда изашао је Маријин брат, а она је тада похађала предшколски програм. Ове године је остала сама у школи. Није лако држати наставу само једном ученику, али када је дете заинтересовано за рад, онда све то може лепо да функционише - додаје учитељица.

Ипак, рад и свакодневни живот у овој школи прате и бројни проблеми. Пут који води до Кучина је дуг и у великом делу макадамски, па је долазак до школе често отежан, нарочито током зиме када у овом брдском крају падне много снега.

Додатни проблем је и то што школа нема уређен тоалет, па су учитељица и ученица принуђене да користе пољски. Ипак, упркос скромним условима, настава се редовно одржава.

Док год Марија сваког јутра долази у своју учионицу, а њена учитељица стоји за катедром, школа у Кучину наставља да живи, као доказ да је понекад довољан само један ђак да сачува читаву школу од гашења.