ВЕЛИКИ ЗАОКРЕТ НА ТРЖИШТУ РАДА У СРБИЈИ Ова занимања су у експанзији, а поједина губе трку ЕВО ШТА КАЖУ БРОЈКЕ
Већ неколико година на домаћем тржишту рада нема кадрова одређених струка, а неке струке готово да нису тражене и извесно је да се на овом пољу дешавају значајне промене.
Шта се у наредном периоду може очекивати на тржишту рада у Србији, о томе је писао МАТ, а ауторка Весна Пантелић указује на то да тржиште рада у Србији улази у период у којем доминира структурно, а не циклично прилагођавање и да краткорочни циклуси уступају место дугорочним ограничењима – демографским, технолошким и геополитичким.
6,6 милиона становника има у Србији
Укупно посматрано, тржиште рада у Србији јасно напушта фазу експанзије и улази у период умереног, структурно условљеног прилагођавања. Стагнација запослености, раст неактивности, селективан раст зарада и све опрезнији планови послодаваца указују да простор за ширење броја радних места постаје ограничен, а у први план долазе продуктивност, структура запослености и демографска ограничења. Кључни изазов наредног периода, истиче ауторка, није динамика раста по сваку цену, већ способност економије да у условима сужене понуде рада и спољних неизвесности обезбеди одржив и квалитативно виши модел раста.
2,36 милиона запослених
Такође истиче да се глобална економска ситуација у еврозони рефлектује на економије земаља централне и југоисточне Европе, а да у тим околностима раст БДП-а све ређе резултира пропорционалним растом запослености. По њеним речима, период 2023–2026. обележен је и процесом двоструке транзиције – енергетске и дигиталне, а да раст инвестиција у капитално-интензивне пројекте не мора нужно да значи и пропорционалан раст запослености.
У државним и локалним фирмама 3.000 мање запослених
Након благог раста 2024, прошла година је донела стагнацију регистровано запослених од око 0,2 одсто годишње, а укупна регистрована запосленост била је нешто више од 2,36 милиона особа. Највише је смањен број запослених у прерађивачкој индустрији – више од 11.000 (производња одевних предмета и електричне опреме), а у појединим услужним делатностима бележи се раст запослености: административне и помоћне услуге - 11.000, информисање и комуникација – 3.500, смештај и исхрана – 2 000. Расте број запослених код предузетника и самосталних делатности – 6.000, 6.900 је мање запослених у правним лицима, а за 3.800 се смањио број регистрованих индивидуалних пољопривредника. Мање је запослених у јавном сектору – око 3.000, углавном у јавним државним и локалним предузећима, а здравство, образовање и социјалне делатности остале су стабилне.Раст запослености у 2024. и релативна стабилност у 2025. години приметни су, пре свега, у Београдском региону, а у јужној и источној Србији пад запослености је сталан.
Недостају радници, баш као и нова радна места
Тржиште рада све мање функционише као механизам нето креирања радних места, а све више као систем ротације унутар постојећег контингента запослених, указује Весна Пантелић. У таквим условима, динамика тржишта рада све више зависи од продуктивности и технолошке трансформације постојећих радних места, а све мање од њиховог бројчаног ширења.
Посебно је индикативан податак да током 2024. године готово половина фирми није имала ниједно ново запошљавање, а многи који јесу, пријавили су озбиљне потешкоће у проналажењу радника. Недостатак радне снаге у занатским, оперативним и техничким занимањима, уз истовремено успоравање укупне тражње за радом, указује на парадокс савременог тржишта рада: радници недостају, али нова радна места настају све спорије.
Према проценама Републичког завода за статистику, укупан број становника пао је испод 6,6 милиона, уз негативан природни прираштај од 50.000 до 60.000 годишње. Старијих од 65 година више је од 22 одсто, а младих до 15 година је око 14 одсто, што значи да се радни контингент сужава независно од економског циклуса. Старење становништва, осим што утиче на понуду рада, постепено мења и структуру тражње, повећавајући значај здравствених и социјалних услуга, истиче Весна Пантелић.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.