СУБОТИЦА ПОКРЕЋЕ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ Ево шта аграрци стварно желе
Србија има потенцијал за даљи развој органске пољопривреде, а Суботица је град који жели да води тај процес.
Закон о органској производњи је донет, субвенције су номинално у складу са европским стандардима, а сада преостаје конкретан план. Управо то је била тема недавне јавне презентације на Отвореном универзитету у Суботици, где су се састали стручњаци, произвођачи и представници власти.
На скупу под називом „Смернице за акциони план развоја органске производње на територији Града Суботице од 2026. до 2035. године“ истакнуто је оно што многи знају, али ретко јавно кажу: домаће тржиште органске хране још увек не задовољава потражњу, а произвођачи су често препуштени себи у кључном тренутку преласка на органску производњу.
Традиција постоји, тржиште још увек није довољно развијено.
Смернице су израдили Сњежана Митровић из Удружења TERRA'S и Ненад Новаковић, директор организације Organic Control System, у оквиру ЕУ пројекта „Органска Суботица на европском зеленом путу“. Пре него што су почели са израдом документа, консултовали су се са самимпроизвођачима, а порука с терена била је јасна.
„Суботица има значајан потенцијал за развој органске производње захваљујући дугогодишњој пољопривредној традицији и природним ресурсима. Приметан је раст интересовања купаца за органске производе, али домаће тржиште још увек није довољно развијено“, рекла је Митровићева.
Додала је да произвођачи предлажу централни откупни центар на нивоу Војводине, уз локална места за пласман у сваком граду.
Највећа препрека, истиче Митровићева, није бирократија. Документација за сертификацију је знатно поједностављена у односу на период пре десетак година.
„Највећи изазов за произвођаче је едукација и саветодавство, нарочито у првој фази преласка на органску производњу“, нагласила је.
Нови закон и регистар
Од 1. јуна 2026. године на снагу ступа нови Закон о органској производњи, усвојен прошлог децембра у Народној скупштини. Једна од кључних новина је регистар органских произвођача, који први пут пружа јасну слику о томе ко се легитимно бави овом врстом пољопривреде у Србији.
Закон уводи и санкције за оне који без сертификације користе ознаке „органско“, „еколошко“ или „биолошко“, чиме се штити репутација правих произвођача. Новаковић је нагласио да је закон у потпуности усклађен са европском регулативом, што олакшава извоз и квалитетну производњу.
Субвенције номинално на европском нивоу
Када је реч о финансијама, Новаковић је истакао да су субвенције номинално на европском нивоу, али да исплата зависи од ритма. Радне групе при Привредној комори и Покрајинском секретаријату за пољопривреду већ воде дијалог са министарством и министар прихвата предлоге.
„Постоји одлична сарадња са Покрајинским секретаријатом и привредним коморама, сви имају слуха за потребе произвођача“, додао је.
Раст површина и амбиција за будућност
Бројке потврђују напредак: од доношења претходног акционог плана пре седам до девет година, органска производња у суботичком региону значајно је порасла. Данас се између 600 и 700 хектара обрађује по органским принципима. Град поседује једну од најреспектабилнијих говедарских фарми у Србији, а воћари све више прелазе на органску производњу због потражње на ЕУ тржишту, како за свеже јабуке, тако и за концентрате.
Циљ новог акционог плана није само раст, већ и јачање позиције Суботице као лидера у органској пољопривреди у Србији. Након јавне расправе, смернице ће бити достављене локалној самоуправи ради покретања званичног процеса израде акционог плана.
Пројекат „Органска Суботица на европском зеленом путу“ реализује се у оквиру програма „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“, који финансира Европска унија, а спроводи Београдска отворена школа у партнерству са више организација и међународним партнером – фондацијом Friedrich Ebert Stiftung.
С. И.