Руси и комшије на Балкану воле наше саднице ружа СРПСКИ РУЖИЧЊАЦИ ИМАЈУ ШТА ДА ПОНУДЕ СВЕТСКОЈ ПИЈАЦИ (ФОТО)
У спољнотрговинској размени у цвећарству најбољи смо у производњи ружа, тачније садница руже, јер их највише извозимо.
Подаци Привредне коморе Србије (ПКС) показују да смо у 2024. години садница ружа продали на страна тржишта за 2,5 милиона евра, а прошле за 3,4 милиона евра.
Истовремено, 2024. године увезли смо ружа за 7,04 милиона евра, а у 2025. години за 7,95 милиона евра.
50 евроценти у просеку кошта једна садница
У инотрговању домаћи цвећари продају само саднице ружа на подручја бивших југословенских република и у Руску Федерацију. Тај посао раде од 30 до 50 цвећара, који успевају да продају другим тржиштима око два милиона садница, класичних и стаблашица, у корену и контејнерима.
Нико од произвођача не продаје ван граница резане руже – пупољке, јер је таква производња захтевна и подразумева ангажовање радне снаге, које нема довољно и чија сатница из године у годину поскупљује.
Цвећари се не труде да извозе цвет ружа ни да повећаваjу обим извоза садница, јер се производња ружа у ЕУ из године у годину умањује за један до два процента (Јован Топаловић)
Највише купујемо од ЕУ
Вредност спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног биља у прошлој години у Србији износила је 49 милиона евра. Од те суме цвећа смо продали за 6,7 милиона евра, а купили у вредности од 42,3 милиона евра, показали су подаци ПКС.
Најзначајније извозно тржиште цвећа и украсног биља била је ЕУ, са 59 одсто удела, затим земље ЦЕФТА са 21 одсто и Царинска унија (Русија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан) са 14 одсто.
Упркос расту производње и извоза, Србија и даље увози много цвеће, а најзначајније увозно тржиште је ЕУ, са 78 одсто удела.
Производња садница није лака. Треба две године да би калем добио корен. У зависности од паковања, једна садница у извозу кошта око 50 евроценти.
2.000.000 садница ружа се увезе
Јован Топаловић из Расадника Топаловић у Липолисту казао је за Дневник да се цвећари и не труде да извозе цвет ружа ни да повећаваjу обим извоза садница, јер се производња ружа у ЕУ из године у годину умањује за један до два процента.
– Домаћи цвећари не би били конкурентни страним расадницима уколико би извозили цвет руже, јер су трошкова производње код нас скупљи у односу на инотржиште. То је сложен посао који захтева организован рад у расадницима са већим бројем радника које треба платити и ти трошкови повећавају цену пупољака.
Јован Топаловић напомиње да извоз иде устаљеним темпом и да расадник не тежи да повећа обим извоза већ да задрже квалитет и досадашње купце.
Некадашњи извозник садница ружа и дугогодишњи цвећар Душан Милосављевић из Сенте целокупну производњу садница ружа прода на домаћем тржишту, мада је некада покривао домаће тржиште и био извозник.
Милосављевић указује на то да се производњом садница баве цвећари с вишедеценијским стажом.
– То је тежак и и дуг посао. Две године треба да садница руже доспе за продају. Зато се тим послом баве старији цвећари, док су млади окренути лакшој и бржој производњи цвећа.
З. Делић
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.