окоТВоко: Волимо што је ту

Сукоб између мрачне прошлости и реалне будућности. Певајући „Оливеру” пред неким новим Тикток клинцима, млади певач је показао да будућност постоји на поштовању традиције. Показао је да је добра музика универзална, без обзира на жанр. Девојчице су падале у несвест, као некад за Здравком Чолићем и „Бијелим дугметом”. Лепи Саша Ковачевић, који му је био гост, остао је у чуду. 

Тони Цетински отказао је свој концерт на Спенсу на дан одржавања, уз образложење да је, између осталог, сазнао да „Спенс код неких људи носи болне успомене из ратних 90-их”, због чега је изазвао праву буру и на друштвеним мрежама и у медијима. 

Много телевизија бавило се том темом, али једино су се Бошко Јаковљевић и Уна телевизија трудили да имају избалансирани став у „Поподневу”, без претеране острашћености. У тој емисији сам гостовао и ја, а чини ми се да су све лепо објаснили и естрадни менаџер Рака Марић и директор Спенса Драган Ђекић. 

Рака Марић је објаснио да је са Тонијем тиква пукла одавно и да је све заблуда као и истоимени дует Жељка Јоксимовића и Тонија Цетинског. Саопштење супруге Тонија Цетинског сведочи да су саговорници били у праву. Иако познајемо Тонија толико година, иако је био на Спенсу три пута и још два пута са „Индексима и пријатељима”, његов карактер као да је почео да се мења. 

Пошто у медијима догађаје коментарише „и курта и мурта”, потребно је знати које телевизије гледати. Телевизија Уна са форматима „Подне” и „Поподне” гледа да новинарски приступа једном озбиљном феномену, иако је одлука Тонија Цетинског био шамар за све југоносталгичаре, за романтичне душе и за жене преко четрдесет година које немају ни где да иду ни шта да гледају на телевизији.

На некој новој романтици коју је понудио двадесетогодишњи Јаков Јозиновић, који није отказао свој концерт у Новом Саду, граде се и нови односи у региону засновани на лепоти музике, без враћања на прошлост у којој има много рана. Али песме које он изводи, певали су: Ђорђе Балашевић, Здравко Чолић, Оливер Драгојевић, Владо Георгиев, Тоше Проески, Нина Бадрић... 

Види се да је у питању паметан млад дечко из Винковаца, двадесетогодишњак, који студира на Факултету политичких наука. Дакле, није омашио факултет. Проценио је добро да музика не сме имати везе са политиком. Медији су опседнути трагедијама и онима који су у болници. Имам осећај да су сви у болници и да нема наде за живот, али нада увек постоји, па макар у песми. 

Зато је наступ Јакова Јозиновића доказ да има наде, какве-такве. Има наде да се ипак нећемо вратити у тотални рикверц. Јер ови нови клинци пружају наду да ово неће остати слепо црево свемира. Сувише је било несреће на овим нашим просторима да не морамо само да читамо лоше вести. Волим што је био ту Јаков Јозиновић. 

Приметио сам док сам ишао на Уну да београдске  радио-станице садомазохистички пуштају Тонија Цетинског. У мом програму ја га нећу пуштати. Ако не поштујете себе неће ни други вас. Колико год да изгледам носталгично, све има своје границе, па и самопоштовање. Стога, ако те неко разочара „нађи нову љубав”, као што каже Саша Матић у својој песми, коју је Јаков извео на свом концерту у Новом Саду. 

Александар Филиповић