ЕГИПАТСКА СФИНГА ИМАЛА БЛИЗАНКУ? Потврђена чувена легенда о Стели сна

Позната „Стела сна“, камена плоча постављена између шапа Сфинге у Гизи, према тумачењима италијанског истраживача Филипа Бјондија, „приказује две фигуре”. Ово га је навело на помисао да је древни споменик некада имао свог „близанца”.

„Постоји око 80 одсто сигурности”

Контроверзна теорија долази пошто су 2025. године италијански истраживачи објавили да су „открили масивни подземни комплекс” испод висоравни Гизе, о чему је Бјонди говорио у популарном подкасту Џо Рогана.

Италијански радарски инжењер сада је гостовао у подкасту Matt Beall Limitless и рекао да линије повучене од пирамида ка Сфинги указују на симетричну, „пресликану тачку” на којој би се, наводно, „могла налазити друга структура”.

„Проналазимо прецизну геометријску корелацију, практично стопостотну симетрију“, рекао је Бјонди, додајући да тим истраживача има „око 80 одсто сигурности“ у своје закључке.

Они су користили сателитску радарску технологију, која може да детектује суптилне вибрације тла и тврде да су уочили податке који указују на „масивну структуру скривену око 55 метара испод високог насипа од очврслог песка”.

Према њиховим речима, овај материјал није природна стена, већ „сабијени и очврсли песак”.

Чувена легенда о „Стели сна”

Прелиминарна скенирања, наводно, показују „вертикална окна и пролазе” који су, како тврди тим, упадљиво слични онима „већ откривеним испод постојеће Сфинге”.

Густи вертикални сигнали, како објашњавају, могли би представљати „чврсте зидове подземних пролаза”, а не празне шупљине.

Поменута „Стела сна“ је подигнута између предњих шапа Сфинге у време фараона Тутмоса IV, око 1401. године пре нове ере. Као и многи натписи из периода Новог краљевства, имала је улогу да учврсти божанско право владара на престо.

Према легенди, управо та стела оправдавала је неочекивани долазак Тутмоса IV на власт, описујући сан у којем му је Сфинга обећала престо уколико обнови споменик. Тиме се политичка пропаганда преплитала са религијским легитимитетом, али и бележили рани покушаји рестаурације Сфинге.

Сличну теорију изнео Басам Ел Шамаа

Ипак, Бјонди и његов тим сматрају да „прикази две сфинге на стели” можда нису само симболични, већ да би могли представљати стварни распоред споменика.

Важно је нагласити да је ово њихово тумачење и да не постоји научни консензус који би потврдио постојање „друге Сфинге“.

Сличну теорију изнео је пре више од деценије египтолог Басам Ел Шамаа, позивајући се на старе египатске записе и митологију која помиње „удар грома у Сфингу”.

Он верује да би то могло упућивати на „постојање другог споменика који је касније уништен”, можда чак и „проклет“ од стране једног од египатских божанстава.

Међутим, египтолог и бивши министар за старине, др Захи Хавас, одбацио је ову теорију још 2017. године, истичући да је то подручје већ детаљно истражено и да „није дало никакве резултате који би потврдили такве тврдње”.

Истраживачи упоређују висинске разлике

Бјонди, с друге стране, објашњава да су повлачењем линије од центра Кефренове пирамиде ка постојећој Сфинги добили прецизан геометријски правац преко висоравни.

Када се иста линија „преслика“ из центра Велике пирамиде, она показује на супротну страну – управо на место где скенирања сугеришу „постојање могуће друге структуре”.

Наводно, сателитски снимци висоравни Гизе, на којој се налазе Велика, Кефренова и Микеринова пирамида, као и Сфинга, открили су и „узвишење на површини” за које Бјонди верује да „скрива потенцијалну другу Сфингу”.

„То брдо је високо око 33 метра. Прва Сфинга се налази у благој удолини, па је могуће да је друга скривена испод овог узвишења“, објаснио је он.

Истраживачи тренутно упоређују висинске разлике између познате Сфинге и наводног узвишења, како би утврдили да ли постоји геометријско поклапање.

„Потребно је још детаљно проучити податке“, нагласио је Италијан.

„Неопходно је изаћи на терен”

Он, такође, тврди да су скенирања постојеће Сфинге открила „мрежу подземних окана и комора”, за које верује да имају своје „пресликане парњаке” испод наводне „друге структуре”.

Упркос спектакуларним теоријама, италијански истраживач истиче да су теренска истраживања кључна пре доношења било каквих коначних закључака.

„За ‘другу Сфингу’ неопходно је изаћи на терен са геолозима и пажљиво проучити узвишење“, рекао је он.

Тим је припремио формални пројекат који планира да представи египатским властима уколико добије дозволу за истраживања. У предлогу су означени потенцијални улази и окна између постојеће Сфинге и Кефренове пирамиде.

Телеграф.рс/ Daily Mail