СЦЕНАРИО ЕСКАЛАЦИЈЕ КРИЗЕ Како ћемо на посао с празним резервоарима, очекују ли нас рестрикције? КРИЗНИ МОМЕНАТ НАЧИЊЕ РЕКОРДНЕ ДЕВИЗНЕ РЕЗЕРВЕ СРБИЈЕ
Енергетска криза изазвана ратом у Ирану могла би проћи релативно безболно уколико се сукоб на Блиском истоку заврши у року од неколико недеља, али дуготрајна ескалација прети да цене нафте подигне на 150 долара по барелу, што би довело до озбиљног економског ударца на глобалном нивоу, оцењује за Телеграф Бизнис, др Иван Николић, економиста и управник Центра за економска истраживања.
Анализирајући тренутне смернице Међународне агенције за енергију (ИЕА) и Европске комисије попут рада од куће и штедње електричне енергије и горива, др Николић истиче да у Србији за сада нема потребе за таквим мерама.
- Уколико буде потребе за тиме, да. За сада, не - рекао је, одбацујући потребу за овим мерама.
Погрешне калкулације: "Тродневни рат" који се одужио
Николић сматра да су главни актери напада на Иран, укључујући Трампа, вероватно калкулисали да ће агресија трајати кратко, можда само један викенд. Циљ је био брза смена политичког и верског врха Ирана, слично сценарију виђеном у Венецуели. Ипак, ситуација је кренула другим током, а претерана самоувереност довела је до последица које су, према његовој оцени, готово идентичне онима у Украјини.
- Очигледно се преценио или потценио противник. Ко зна шта је он предвидео или није, то су све спекулације. Он је вероватно, као уосталом и Путин, калкулисао да ће интервенција трајати кратко, можда управо само онај викенд, јер је кренуло у петак увече кад је Wall Стреет завршио с радом, мислећи да ће се у понедељак све то завршити тако што ће поскидати главе том њиховом политичком и верском врху. Али сад се показало да је то кренуло неким другим токовима - наводи др Николић.
Србија: Резерве као брана против панике
Влада Србије је прошлог месеца смањила акцизе на нафту за преко 60 одсто, што Николић оцењује као одрживу меру на краћи рок. Како истиче, кључна предност Србије су девизне резерве које су на историјском максимуму и дисциплина у фискалној политици из претходних година.
- Те резерве управо и постоје да се користе за критичне моменте као што је овај. Оне су довољне да ублаже ударац и практично премосте тај ризичан период - истиче он, додајући да су рестрикције и позиви на мању потрошњу легитимни само у случају екстремног продужетка рата, али да тренутно, у Србији, нема разлога за уливање панике.
Европа као "неми посматрач" сопственог пада
Ситуација у Европској унији је знатно тежа.
- Европа је већ под ударом, односно окрњена прво ковидом, па онда наравно тим ратом у Украјини. Све те кризе су претходно деловале и инфлаторно и изазивале велике фискалне напоре да се криза ублажи. Док је украјинска криза примарно погађала гас, сукоб у Ирану угрожава и набавку сирове нафте, што индиректно погађа пољопривреду (ђубрива) и челичну индустрију. То погађа све земље. Свакако ће расти јавни дуг даље. Али највећи проблем је пре свега за потрошаче, преко тог директног ефекта, односно преко цена енергије и за домаћинства и за индустрију - каже др. Николић.
Истиче да су цене у малопродаји гаса и деривата у Европи већ су порасле за око 25 одсто, док је у Америци тај скок преко 30-35 одсто.
Додаје да је инфлација у ЕУ на крају марта износила 2,5 одсто, што премашује циљ ЕЦБ-а и вероватно ће индуковати подизање каматних стопа.
- Европа је неми посматрач који кумулира последице глобалних криза. Индустријски пад у Немачкој и Италији константан је већ седам-осам година, а реални сектор је у рецесији - упозорава управник Центра за економска истраживања.
Сценарио за будућност
Уколико се рат претвори у дуготрајно исцрпљивање уз уништење капацитета на Блиском истоку, последице ће осетити све земље, мада Србија ни тада не би била у горем положају од остатка Европе.
- Ако се реши како Трамп најављује, онда нема проблема, нећемо ни осетити да је било. Уколико остане на овом нивоу и потраје целу годину, вероватно ће доћи до неког пада девизних резерви и неког малог осећаја неког притиска. Али, опет, неке веће економске последице нећемо имати у овој години - каже др. Николић.
Ипак, др Николић изражава умерени оптимизам:
- Ја верујем да ће се ипак то завршити. Јер управо тај неповољан, односно тај сценарио који је сад несагледив или мрачан, изазован је за многе. Политика је увек ствар могућег, неће они ићи у такву неку мрачну опцију. Верујем да ће можда већ у априлу ставити тачку на овај војни обрачун и да ће се Американци повући из те приче - закључује др Иван Николић.