ПАКЛЕНЕ ЛИНИЈЕ: Како су Албанци завладали британским подземљем

Када ноћ падне на Лондон, једно име одјекује подземљем: Албанци. Њихове ударне трупе назване су „Паклени Албанци” од енглеске кованице „Hellbanianz”. Петнаест година им је било потребно да се од маргиналних играча претворе у оне који држе конце моћи, стежући „county lines” (трговинске руте дрогом), уклањајући посреднике и преплављујући Британију јефтинијим, чистијим производом. Стара гарда је заћутала, а нови талас управља новцем и претњама, претварајући озлоглашеност у регрутацију, а страх у полугу моћи.

Иза те дрскости крију се дисциплиновани добављачи, шефови у иностранству и стисак тржишта вредног милијарде. Полиција изводи рације, политичари бесне, наслови бљеште, а мрежа се прилагођава. Ово је нова равнотежа моћи. Албански синдикати на кормилу, Паклени Албанци на првој линији.

Ово није само прича о криминалу. Ово је прича о савршеном пословном моделу изнедреном из хаоса. Све ово детаљно је разоткрила истраживачка документарна емисија „Смртоносна моћ албанске мафије у Британији!” (The DEADLY Power Of The Albanian Mafia In Britain!) са канала „The Crime Realm 2.0” на платформи Јутјуб.

Како је рат на Балкану створио мафију

Прича о успону албанске мафије у Британији не може се раздвојити од историје насиља на просторима бивше Југославије. Касних деведесетих, рат на Косову је раселио преко милион људи, од којих су многи потражили уточиште у Европи. Хиљаде етничких Албанаца и Косовара пристигле су на британске обале тражећи азил.

Према британским истражитељима, међу том избегличом популацијом, која је бројала око 47.000 људи из Албаније и додатних 29.000 који су се изјашњавали као Косовари како би лакше добили азилни статус, било је и „предузетника” који су видели прилику за посао века. Неки албански држављани су се представљали као Косовари како би добили статус избеглице и упориште у Уједињеном Краљевству. Они су формирали језгро онога што ће постати албанска исељеничка заједница, не само у Британији, него и у местима попут Швајцарске и Скандинавије.

Регрутација и ширење

Из ових заједница, криминални босови су почели да регрутују оперативце. Тони Сејгерс, бивши шеф јединице за борбу против наркотика Националне криминалне агенције, објашњава да су се на маргинама Британије развиле уско повезане заједнице које говоре албански, пресликавајући основе њихове организације настале током Балканских сукоба.

Многи од ових имиграната су се мучили у лоше плаћеним пословима на фармама, градилиштима и у фабрикама, зарађујући тек довољно за преживљавање. За неке је п било немогуће одолети привлачности брзог новца из илегалног света. Убрзо су албанске банде у Британији имале свеже регруте жељне да се докажу.

Трговина људима, прстенови проституције, шверц оружја и људских органа били су илегални послови који су помогли босовима из Тиране да гомилају богатство и утицај. Ово нису били споредни послови; били су део истог, свеобухватног криминалног подухвата који је паралисао институције и искористио људску патњу.

Сејгерс резимира њихову стратегију: „Долазили су са харизмом и јасном поруком: Желимо да будемо ваши снабдевачи кокаином, али морате да нас поштујете. Увек је постојао пријатељски тон, са претњом која је била тик испод површине."

Како се градило царство

На имању Гаскојн у Баркингу, неоспорној територији Паклених Албанаца, аутсајдери нису пожељни. Нормална правила лондонског живота овде као да не важе. Улице припадају новој врсти гангстерске моћи. Албански гангстери преузели су контролу над овим блоковима и шире.

Последњих петнаест година или више, албанске криминалне мреже неумољиво стежу свој стисак на подземље Уједињеног Краљевства. Они су учили од устаљених мајстора трговине дрогом, полако еволуирајући од периферних кријумчара у тражене велепродавце. Занимљиво, често су избегавали врсту непромишљеног насиља које типично привлачи пажњу. Уместо тога, усредсредили су се на изградњу јаких савеза и репутације поузданости.

Према Националној криминалној агенцији Уједињеног Краљевства, ове албанске организације сада контролишу велики део тржишта кокаина у Британији, вредног отприлике 5 до 6 милијарди фунти годишње према проценама Министарства унутрашњих послова. Службеници за спроводење закона кажу да албански утицај консолидује моћ унутар криминалног подземља Уједињеног Краљевства на путу ка готово потпуној контроли трговине кокаином.

Директна линија до извора

Један од начина на који су затегнули стисак био је искориштавање и ширење мрежа дистрибуције дроге „county lines” (трговинских рута) у Уједињеном Краљевству. То су пипци који преносе дрогу из великих градова у мања места и рурална подручја. Албанске банде нису биле једине које су користиле ове руте, али су биле међу најагресивнијима у њиховом ширењу.

Али њихов прави геније лежи у ономе што су урадили са ланцем снабдевања. Намерно су потцењивали тржиште, обарајући цене уз одржавање високе чистоће. Могли су себи то да приуште јер су поново пројектовали цео ланац снабдевања.

Годинама је пословање кокаином имало слојевитост структуре. Јужноамерички картели су продавали европским посредницима, који су затим производ прослеђивали локалним велетрговцима, који су га коначно продавали уличним бандама. Сваки слој је узимао свој део, подижући цену до тренутка када дрога стигне на улице Лондона или Манчестера.

Албанци су пореметили тај модел. Отишли су право до извора, преговарајући директно са колумбијским картелима за вишетонске пошиљке и прескачући традиционалне посреднике. Добили су кокаин по запањујуће ниским ценама, понекад око 4.000 долара по килограму у џунглама Колумбије. Чак и уз додатак трошкова кријумчарења и мита, њихова велепродајна цена била је далеко испод онога што су други плаћали.

Британске банде које су мислиле да имају добар посао купујући од холандских велетрговаца по 22.000 фунти по килограму одједном су сазнале да Албанци доносе кокаин за делић те цене. Са овом предношћу, албански добављачи су преплавили тржиште Уједињеног Краљевства кокаином високе чистоће по средњим ценама. Муштерије су приметиле да је њихов производ и јефтинији и јачи.

Утицај је био дубок, кокаин у Британији постао је најјефтинији од 1990. и најчистији. Употреба је порасла, а смрти повезане са дрогом достигле су рекордне нивое. Супарничке банде су се у почетку бориле за превласт, али је њихов производ био слабији и скупљи и нису имале избора него да купују од Албанаца или да буду истиснуте.

Логистика стаклених очију

Да би се кокаин из Јужне Америке пребацио до улица Лондона, албанске мреже користе сваки трик из кријумчарског приручника, а осмислиле су и неке своје.

Тони Сејгерс је током своје каријере истраживао безброј шема за трговину и истиче њихову генијалност. Албанци често крију кокаин у пошиљкама банана, ананаса и сушеног воћа, али и унутар металних или дрвених предмета. Кокаин је савитљив производ, лако га је сакрити, извући и поново паковати након што стигне у Европу. Подмићујући раднике у лукама и запослене у транспортним компанијама, трговци обезбеђују да контејнери са скривеном дрогом прођу непримећено поред инспекција.

Један албански картел познат као „компанија Belou" открио је две омиљене методе за складиштење кокаина током транзита. Прва метода је била под надимком „систем”. Кријумчари би модификовали расхладни контејнер стварајући одељак испод пода или иза лажног зида. Кокаин би утоварили у овај скривени простор, а затим га заварили испод слојева легитимног терета, често смрзнуте рибе или воћа. Након што контејнер стигне на одредиште и легална роба се истовари, кријумчари који су имали приступ унутар фирме примаоца би тихо извукли кокаин из тајног одељка.

Друга метода, названа „суво”, била је грубља али бржа. Кокаин је скриван усред обичног контејнерског терета, закопан у легалној роби без икаквог посебног одељка. Ово је захтевало мање припрема, али је више зависило од среће и корупције да прође царину. У оба случаја, било је кључно имати поуздане контакте на царини али и адреси испоруке.

Постоји и одважнија тактика позната као „пљачка”. Овде, кријумчари скривају кокаин у торбе за теретану или кофере постављене непосредно унутар врата контејнера. Контејнер се нормално утовари легитимним теретом, али су ове торбе угуране последње, тачно напред. Идеја је да када брод заустави или док је на мору близу обале Европе, неко са приступом може брзо да отворити врата, зграби торбе и нестане са дрогом. 

Метода „пљачка” има очигледне ризике. Марљиви инспектор који отвори контејнер ће одмах уочити те додатне торбе. Скенери и пси трагачи су осујетили многе такве покушаје. Али чињеница да се ове методе и даље користе показује колико су трговци одлучни и креативни.

Од кокаина до затвора

Успех њиховог пословног модела огледа се у бројкама. До 2019. године, Албанци су постали најбројнија страна националност у британским затворима. Иако се у самом видеу у титлу спомиње бројка од 1.500 затвореника (што чини око 10% стране затворске популације), у говору се јасно чује бројка од 15.000 – што је огроман и узнемирујући податак који говори о обиму њихове присутности у најдубљим слојевима криминала. Ови затвори су постали својеврсна мрежа за регрутацију и школовање.

Да би решили овај проблем, британска и албанска влада су склопиле споразум средином 2021. за премештање осуђених албанских затвореника натраг у Албанију да одслуже преостале казне. Ово је делимично урађено да би се ублажио притисак на затворе у Уједињеном Краљевству, а делимично као сигнал албанским бандама да Британија неће оклевати да испоручи осуђене сународнике.

Инстаграм против шапата

Догодио се и сукоб генерација унутар самог албанског подземља. Традиционални албански шефови су готово невидљиви. Они радије тихо воде представу из вила у Тирани или сигурних кућа у Европској унији, избегавајући јавна појављивања која привлаче пажњу полиције или медија. Млађа генерација је одрасла у култури друштвених мрежа и музичких спотова. Они желе да свет и њихови супарници виде њихову моћ.

Нигдје то није било очитије него код банде под називом Паклени Албанци. Са седиштем у Баркингу, Источни Лондон, Паклени Албанци су група младих албанско-британских гангстера који су се претворили у онлајн бренд. На друштвеним платформама објављују музичке спотове и фотографије размећући се скупим аутомобилима којима јуре кроз уске путеве имања. Чланови банде у дизајнерској одећи позирају са хрпама новчаница од 50 фунти и златним ролексима. У неким спотовима, маскирани чланови машу аутоматским оружјем и хвалишу се на албанском језику репом о својој доминацији.

Овај блистави имиџ је делом регрутација, мамљење обесправљене омладине обећањем гламурозног гангстерског стила живота, а делом алат за застрашивање конкуренције. Локално, Паклени Албанци имају репутацију насилника који су спремни да употребе силу како би одбранили своју територију. Колико год се чинили страшним, полиција каже да Паклени Албанци заузимају најнижи ниво албанске мафијашке лествице. Они су у суштини малопродајни улични дилери и извршитељи који раде за веће добављаче.

Шта очекује сутра?

Под жарким светлом рефлектора, албански криминални синдикати у Уједињеном Краљевству су се прилагодили. Постоје знаци да се неки од великих шефова повлаче у иностранство како би се притајилик. Извештаји сугеришу да су водеће личности Паклених Албанаца напустиле Британију за Дубаи, омиљено уточиште за интернационалне гангстере. Пресељењем, они могу наставити да координирају пошиљке и финансије из даљине, док нижи оперативци преузимају ризике на терену.

Без обзира на то где шефови седе, један изазов остаје сталан: прање огромних профита који пристижу из наркотика, проституције и других рекетарских послова. Овде су се албанске мреже поново показале сналажљивим. Своју имовину добро скривају.

Њихове методе сежу од једноставних до високо сложених. Није неуобичајено да курири носе ковчеге готовине на летовима из Лондона за Албанију или суседне земље. Мањи износи могу се слати путем услуга као што су Western Union или Moneygram у више трансакција како би се избегло откривање. Истраживачи примећују да су многе продавнице за пренос новца инфилтриране. Радници су подмићени и стотине хиљада фунти могу се конвертовати у мале количине евра и прокријумчарити из Уједињеног Краљевства.

На имању Гаскојн, сенка албанске мафије видљива је у скупим аутомобилима који понекад пролазе уским улицама у сумрак. У опрезним погледима мештана који знају да не треба да се мешају, становници кажу да старије комшије више не излазе ноћу.

Једно је јасно, док год постоји профит, постојаће и неко ко ће га остварити. А „Паклени Албанци” су се поставили на чело те понуде. Њихова прича, рођена у хаосу рата, одрасла у азилним центрима и проширена путем друштвених мрежа, постала је ново и мрачно поглавље у историји британског криминала. Ово више није стари Лондон, а ново поглавље гангстерске историје се пише у стварном времену.