окоТВоко: Има нешто од срца до срца

Дражен Жерић Жера показао је како изгледа кад неко има и добре песме и публику. Ова дворана је историја наше боље прошлости. Сећам се да сам као мали долазио да гледам Лепу Брену и „Слатки грех”, чији је концерт снимала телевизија Нови Сад. Тада су певали и „Аббу” и „Бони М”.

Сећам се и чувене „Хит параде”, на коју се ишло породично - да гледамо: Мирослава Илића, Наду Топчагић, Веру Матовић и Маринка Роквића. На тој „Хит паради” било је по двадест певача које сад гледамо само у неким таблоидним контекстима на нашим телевизијама, где им спремају сачекуше на аеродрому. 

У деведесетим годинама телевизија НС плус снимала је све концерте на Спенсу - од тада фаворизоване Весне Змијанац, па све до Здравка Чолића, све је увек био спектакл. Концерти Јелене Розге, а пре тога групе „Магазин” увек су били спектакл. 

На Спенс су долазили и: Дино Мерлин, Џибони, Тереза Кесовија, Арсен Дедић, „Индекси и пријатељи”, Дорис Драговић, Хари Мата Хари... Ко није могао да напуни малу дворану ове сале није се признавао за естрадну звезду. Мања је била резервисана за Неду Украден, Александру Радовић, Јелену  Томашевић... 

Мартин Цандир и „Дневников” фоторепортер Филип Бакић изложбом фотографија показали су богату историју Спенса, а ја ћу из своје биографије памтити да ме је култни градоначелник Новог Сада Јован Дејановић, који је и заслужан што се ова дворана изградила, позвао на кафу и доручак да причамо о шлагерима, музици и мору. 

Никада нећу заборавити ни када сам по истраживању агенције „Скан” баш на Спенсу добио признање за најпопуларнијег новинара из Новог Сада. Хтео сам да осванем у свим телевизијским дневницима па сам пожелео да ми признање уручи тадашњи премијер Зоран Ђинђић. И то се десило.

Признања су у другим категоријама тада добили и Ђорђе Балашевић, Наташа Беквалац и Дара Бубамара, а и даље у неким архивским снимцима можете видети како су на једном месту, уз нас четворо, на тој додели признања на Спенсу били и: Чеда Јовановић, Ненад Чанак, Мира Бањац, Јелена Бачић Алимпић, Наташа Илић... 

Године 1989. одржан је најбољи концерт групе „Екатарина Велика” на „ЕБУ рок фестивалу”. Тада се прослављало и 40 година Радио Новог Сада. Простор око Спенса био је идеалан и за концерте и за догађаје. 

И данас Јаков Јозиновић, Александра Пријовић, Ацо Пејовић, Момчило Бајагић Бајага своју популарност проверавају колико могу да напуне Спенс, односно малу и велику дворану или само амфитеатар позоришта. 

Када би телевизије ископале своје архиве схватиле би какву смо богату историју културног живота имали, а о тренуцима радости који су нам приуштили наши спортисти да и не причамо. 

И у праву је Жера када запева „Има нешто од срца до срца”, јер ако не будемо поштовали традицију неће ускоро од нас бити ништа. Само „даљина, дим и прашина”, као у Бајагиној песми. Свој рођендан Спенс ће обележити лепим концертима јер већу концертну дворану немамо, више базена на једном простору такође немамо. 

И треба да чувамо оно што су стара, добра, времена и наше успомене. Млади ће и даље долазити овде са слушају Јозиновића и Сениду, а старији да се подсете на времена кад је медијски живот био много лепши.

Александар Филиповић