НЕ БАЦАЈТЕ НОВАЦ НА СКУПИ ЂУМБИР! Посадите га сами код куће ПОСТУПАК ЈЕ изненађујуће једноставан, из једног комада никну нове биљке

Зашто а купујете ђумбир када можете сами да га узгајате? Ђумбир посадите сами и пратите ово упутство, бићете изненађени колико је то лако.

Ђумбир има дугу историју медицинске употребе. Ђумбир садржи гингерол, схогаол, зингиберен и низ других корисних једињења. Пре много векова, ова биљка се користила за лечење разних болести.

Данас се прецизније бори против озбиљних прехлада, али се редовна конзумација ђумбира и даље може назвати ефикасном у смислу одржавања имуног система, побољшања функционисања мозга, гастроинтестиналног тракта и других органа.

Ако сте купили комад ђумбира не мора нужно да заврши у чају, супи или неком напитку. Тај чворновати, ружни комад је заправо идеална биљка која не захтева савршенство, већ само мало пажње и стрпљења. Да ђумбир посадите сами код куће, не треба вам семе или претходно искуство, довољан је комад свежег ђумбира.

Ђумбир који купујемо заправо није корен већ подземна стабљика, односно ризом. На овој структури налазе се мали, заобљени пупољци који су кључни за цео процес. Ови пупољци су потенцијалне тачке из којих ће израсти нова биљка.

Приликом избора комада ђумбира за садњу, важно је приметити барем један такав пупољак. Што их је више, већа је шанса за успешан раст, али чак је и један довољан.

Процес садње ђумбира

Први корак се дешава пре садње. Намакање комада ђумбира у води двадесет четири сата је конкретан начин да се подстакне биљка да се активира. Током овог времена, ризом апсорбује влагу и почиње да схвата да су услови повољни за раст.

Сама садња не захтева сложену технику, довољно је да ђумбир посадите у растресито, добро дренирано земљиште, на дубину од око два до три центиметра. Пупољак треба да буде окренут нагоре јер ће из њега израсти први изданци. Земља треба да буде влажна, али не и натопљена. Превише воде може изазвати труљење пре него што биљка уопште има прилику да расте. У овој фази све се своди на равнотежу између влаге и ваздуха.

Ђумбир не тражи директну сунчеву светлост, већ светлост која долази индиректно, филтрирана кроз простор. Ови услови га подсећају на његово природно станиште, где расте у топлим, влажним подручјима, заклоњен другим биљкама. Повремено лагано прскање ће помоћи у одржавању оптималног нивоа влаге док биљка још није развила сопствени систем за црпљење воде из земље.

Када се коначно појаве први изданци, зелени врхови који пробијају површину земље знак су да је процес био успешан и да биљка сада улази у фазу активног раста. У то време се мењају и њене потребе. Ђумбир тражи топлину и више светлости, али и даље не може да толерише директну, јаку сунчеву светлост. Идеално је место које пружа топлину и дифузну светлост је, на пример, поред прозора окренутог ка истоку или западу.

Како биљка расте, развија дугачке, усправне стабљике са уским листовима који подсећају на тропске биљке. Иако надземни део изгледа помало крхко, права вредност наставља да се развија испод површине. Ризом се постепено шири, згушњава и ствара нове изданке, чиме се заправо размножава.

Време бербе

Време жетве не одређује календар, већ сама биљка. Након отприлике осам до десет месеци, листови почињу да жуте, а стабљике полако опадају ка земљи. Ово је природни крај циклуса раста. Ово је начин на који вам биљка даје до знања да је спремна.

Како пише Крстарица када дође време за бербу, једноставно пажљиво ископајте ризом из земље. Оно што пронађете често надмашује почетни комад који сте посадили. Нови, свежи ђумбир може се одмах користити или поново посадити, настављајући циклус. Један комад ђумбира је извор бескрајног приноса.