СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ Чувар нашег памћења и ризница знања

Јер, под њеним се сводовима данас чува највећа збирка старих и ретких српских књига, преко четири милиона публикација на више од 100 светских језика, установа размењује књиге и часописе са више стотина институција на свим континентима а дигиталној НБС је приступило само у протеклих годину дана више од шест милиона корисника из целог света.

„Библиотека Матице српске није само место у коме се чувају књиге, рукописи и драгоцена грађа, она је аутентични чувар нашег памћења, сведок вековног стваралаштва и ризница знања у којој су сачувани кључни трагови историје српског језика и књижености на овим просторима. Захваљајући томе, ова библиотека, заједно са осталим установама културе од националног значаја, с пуним правом сматра се једним од незаменљивих елемената и везивних ткива укупног националног и културног идентитета нашег народа”, истакла је у свом обраћању председница Покрајинске владе Маја Гојковић.

Управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић је истакао како верује да ћемо и у будуће „именовати нашу кућицу од књига као јединствено традиционано књигохранилиште у којем се осећа укус и мирис књиге, али и као савремену институцију културе

По њеним речима, сви бисмо морали да будемо поносини на то што је ова ризница одолела великим и бројним изазовима у немирном точку историје. Јер, како је истакла, бројни ратови, глобалне и локалне кризе, претили су да заувек униште фонд и затру постојање не само Библиотеке Матице српске, него и свега оного што је суштина српске културе, традиције и сећања. 

Благоју Баковићу уручена „Златна књига” БМС

На свечаности је уручена и награда „Златна књига” Библиотекe Матице српске једном од најпризнатијих српских песника Благоју Баковић. 

По оцени жирија, који су творили др Милан Мицић, мр Ненад Шапоња и мр Гордана Ђилас, реч је о песнику који својим поетским стварањем излази ван књижевних оквира и делује као јединствени градитељ духа свеколиког српског културног простора. 

Уручене су такође и Захвалнице БМС Олги Рудолф, Светлани Вучковић, Народној библиотеци „Радоје Домановић” из Лесковца, Народној библиотеци Требиње и Српској читаоници у Иригу. 

„Покрајинска влада свакако и даља остати поуздан партнер свим установама који чувају нашу баштину и стварају услове за нова знања. Подршка култури, образовању и науци није само обавеза према прошлости, то је свакако и наша колективна одговорност према будућности”, поручила је Маја Гојковић, уз жељу да Библиотека Матице српске и у годинама које долазе настави да буде светло знања, место сабирања најбољих вредности нашег народа и понос Новог Сада, Војводине и читаве Србије. Министар културе Никола Селаковић оценио је да је Матица српска својим оснивањем поставила темеље културне политике и пре него што је тај појам уопште постојао, а да је њена библиотека тај темељ учинила видљивим, опипљивим и доступним генерацијама које су долазиле. „Данас када живимо у времену изобиља информација, вредност овакве институције постаје још јаснија. Јер није изазов доћи до податка, постао је изазов разумети га, повезати га и сачувати га од забора. Управо ту улогу има Библиотека Матице српске, да од мноштва направи смисао, а од пролазног створи трајно”, рекао је Селаковић.

Подршка култури, образовању и науци није само обавеза према прошлости, то је свакако и наша колективна одговорност према будућности, истакла је председница Покрајинске владе Маја Гојковић

Председник Матице српске проф. др Драган Станић у свом слову је навео да већ два века ова установа у само средиште свога бића ставља култ књиге. „С добрим, разложним и мудрим књигама ми успешно ширимо хоризонте свога сазнања, остајући при том припадници српскога народа, а бивајући  истовремено и становници читавог света”, речи су професора Станића, а управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић је у својој беседи истакао како верује да ћемо и у будуће „именовати нашу кућицу од књига као јединствено традиционано књигохранилиште у којем се осећа укус и мирис књиге, али и као савремену институцију културе која иде у сусред новим комуникационо-информационим технологијама и биће и надаље у служби књиге, српског народа и наше културе”.

Свечаности су присуствовали и председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас, преосвештенство владика бачки Иринеј, као и новосадски градоначелник Жарко Мићин, који је поручио да је „Библиотека Матице српске чувар нашег језика, наше писмености и нашег памћења”: „Библиотека Матице српске је и један од најчвршћих стубова нашег града. Без ње, Нови Сад не би био оно што јесте, град књиге, град културе, град који је с разлогом понео име Српске Атине. Нека нам Матица остане оријентир стремљења културног деловања и ризница истинских вредности наше нације”, речи су новосадског градоначелника.

М. Стајић