Бол родитеља не бледи
ПОТРЕСНЕ РЕЧИ МАЈКЕ УБИЈЕНЕ ЕМЕ одзвањале Ташмајданом! НИНА КОБИЉСКИ послала снажну поруку: ЗЛО КОЈЕ ЈЕ ПОСЕЈАНО У РИБНИКАРУ, поновљено је у Дубони и Малом Орашју, а потом и у Нишу!
Потресне речи Нине Кобиљски, мајке убијене Еме у "Рибникару", одзвањале су јуче на Ташмајдану када је обележена трећа годишњица од масакра у школи, у знак сећања на жртве и бол родитеља која не бледи.
Њене речи дубоко су потресле све окупљене у кругу око споменика Десанки Максимовић где је током дана био "Простор сећања" за настрадале, након чега су у завршном делу програма присуствовали чланови породица страдалих, министар просвете Дејан Вук Станковић, министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић, као и пријатељи и грађани са децом.
Памтимо благост, памтимо нежност. Када говоримо о губитку, тад није изгубљено само 10 живота, није отргнут само део душе породица, 3. маја нестало је 10 светова, њихови потомци, њихова дела, изгубили смо њихово добро које би у својим световима ткали - рекла је Кобиљски.
Она је нагласила да се зло које се догодило тог дана није завршило у учионици.
Зло које је у ОШ "Владислав Рибникар" почињено 3. маја, поновљено је 4. маја у Дубони и Малом Орашју, а касније и у Нишу - упозорила је Нина Кобиљски. Подсетимо, 5. октобра 2023. године малолетник (13) је са 37 убода ножем убио свог школског друга Андреја Симића у НИшкој Бањи.
У свом обраћању, послала је и снажну поруку о важности сећања и правде.
Време које долази може да учврсти будућност да неговање вредности и жртава остане дужност сваког појединца. Тражењем правде и неговањем сећања преноси се и њихов вредносни траг који ће нам показати пут. Они јесу љубав, они су у свакој лепој речи, у сваком знаку подршке. Хвала им и хвала вам. Нека им је вечна слава - рекла је Нина Кобиљски.
Мајка девојчице је, иначе, на једном од рочишта говорила о Еми и томе колико је поносна што је њена ћерка научила да буде одговорна. Како је истакла, 1. и 2. маја 2023. је посматрала своје ћерке и рекла супругу да јој се "плаче колико су добре". У та два дана видела је да су њене ћерке стасале.
Захвална сам Богу за та два дана и стално им се враћам. Десило се све што је требало да се деси у њених 13 година. Није ускраћена за емоцију, топлу реч, загрљај. Не осећам да сам могла више од тога. Драган није имао тај 1. и 2. мај. Ја сам их имала, али није довољно, није ми лакше него њему. Дан пред повратак са распуста у школу Ема је први пут исфенирала косу, јер се спремала за сликање у школи. Била је пресрћена. Рекла ми је: "Ти ћеш мене сада стално овако да фенираш" - рекла је раније она присећајући се последњих тренутака са ћерком.
Подсетимо, три године прошле су од кобног 3. маја, дана када се у Основној школи "Владислав Рибникар" у центру Београда догодио један од најстрашнијих злочина у историји Србије. Тог јутра, Србија је занемела од бола.
У једном незамисливом тренутку, деветоро деце и њихов чувар Драган Влаховић заувек су заустављени на свом животном путу. За њихове породице време је стало.
Србија памти Мару Анђелковић, Бојану Асовић, Ангелину Аћимовић, Ану Божовић, Адриану Дукић, Ему Кобиљски, Катарину Мартиновић, Софију Негић, Андрију Чикића и Драгана Влаховића, имена која су заувек урезана у колективно сећање народа.
Одговор на питање како је могуће да се овакав злочин догоди у школи, месту које би морало бити симбол сигурности, и три године касније изостао је, а остала је само бол, тишина и обавеза да се никада не заборави, пише Курир.