(ВИДЕО) Да ли свету прети "САВРШЕНА ОЛУЈА“? Расте број заражених на КРУЗЕРУ СМРТИ: ХАНТАВИРУС ЈЕ ОПАСНИЈИ ОД КОРОНЕ Лекари упозоравају: Пред нама је НОЋНА МОРА
Крузер "МВ Хондиус" креће се ка шпанским Канарским острвима након што је од почетка ове недеље био укотвљен код Зеленортских острва на западном ободу Африке, пошто су локалне власти одбиле искрцавање око 150 путника брода на којем је избила епидемија хантавируса.
До сада је троје путника са крузера преминуло, а најмање седам још је оболело и троје евакуисано због тежег облика инфекције андским сојем хантавируса.
Део америчких путника који су се искрцали током крстарења по Атлантском океану 23. априла на острву Света Јелена налазе се "под надзором" у три савезне државе САД, док је у Великој Британији двоје путника у изолацији, а један је хоспитализован.
Према неименованом путнику који је дао изјаву телефоном шпанском листу Паис "тамо негде лутају 23 особе" искрцане са крузера на Светој Јелени, које су потом наставиле путовања ка матичним земљама.
У току потрага за путницима са крузера
Здравствене власти широм света прате путнике са крузера МВ Хондиус који су се расули по свету после избијања хантавируса на броду, од којег су до сада однете три особе, наводи Курир.
Светска здравствена организација (СЗО) је у четвртак објавила да је идентификовано пет потврђених инфекција, док здравствене службе у неколико земаља покушавају да пронађу и обуздају ширење вируса. Брод са 146 путника и чланова посаде тренутно плови ка Канарским острвима, пише Си-Ен-Ен.
Министарство спољних послова Холандије је, међутим саопштило да је број тих путника већи и да се око 40 њих искрцало на тој британској прекоморској територији након што је прва особа умрла на броду.
Међу тим искрцаним путницима била је и супруга Холанђанина који је преминуо, а која је и сама скончала у болници у Јужној Африци.
Из холандског министарства није наведено где се ти путници сада налазе.
„Ово неће бити пандемија и неће бити дуготрајна епидемија"
Хантавирус је „смртоноснији од ковида“, али далеко, далеко мање преносив, каже професор Лари Гостин, директор О’Нил института за национално и глобално здравствено право на Универзитету Џорџтаун.
„Неки људи у медијима су то преувеличали: ово неће бити пандемија и неćе бити дуготрајна, трајна епидемија осим ако се ствари брзо не промене“, каже он.
Хантавирус не може да преживи на површинама; захтева веома близак, продужени контакт са зараженом особом, каже Гостин, али додаје да је увек могућа нова варијанта.
Хронологија дешавања на крузеру смрти
1. април: „МВ Хондијус“ испловљава из Ушуаје у Аргентини.
6. април: Први путник, 70-годишњи мушкарац, се разболео.
11. април: Путник умире на броду.
24. април: Тело преминулог уклоњено је са брода на острву Света Јелена; његова 69-годишња супруга напушта брод и одлази у Јужну Африку, где умире 26. априла. Резултати тестирања од 4. маја показали су да је била позитивна на хантавирус.
27. април: Други оболели путник евакуисан је у Јужну Африку; резултати тестирања од 2. маја потврдили су хантавирус.
2. мај: Немачка држављанка, код које су се симптоми појавили 28. априла, умире на броду.
3. мај: Брод стиже на Зеленортска Острва. СЗО саопштава да реагује због сумње на избијање хантавируса на броду, пише Мондо.
Крузери су „јединствени“ по свом ризику од преноса, с обзиром на то да су путници претрпани на броду и путују од луке до луке.
„Ово има мале нијансе ковида“, додаје он, подсећајући нас на крузер Diamond Princess, који је био стављен у карантин близу Јапана након што је ковидоткривен на броду у фебруару 2020. године.
Гостин каже о том примеру ковида: „Није им било дозвољено да се искрцају, путници су били у паници, када су се искрцали, разбежали су се на све четири стране света - то се веć догодило са овом конкретном епидемијом хантавируса.
„Дакле, имате савршену олују вируса на препуном броду где нико не преузима одговорност за то, ни власници бродова, ни владе на броду, а онда се разбежу свуда и имате недоследно праћење и лечење - то је ноћна мора.“
Али Гостин касније каже да се процес у овом случају хантавируса не жури.
Гостин додаје: „Морамо ово схватити озбиљно јер је у многим аспектима ово смртоносније од ЦОВИД-а, односно патогеније је, али нема капацитет да преноси било где близу САРС-ЦОВИД2“.