(ФОТО/ВИДЕО) СА БАЛИЈА ПРАВО НА ФРУШКУ ГОРУ Марија Бојат има воћњак, пчеле и кућу на издавање на свом имању! Ово је ЕКО ПРИЧА која све одушевљава: „Открила сам лепоте наше Свете горе“
Да је неко Марији Бојат рекао, кад је на кратко дошла са Балија у Србију, шта је чека, ухватила би први авион назад, с картом у једном правцу, рекла је кроз осмех за „Дневник“. Али, наводи и да је захвална животу који је водио и знао боље од ње шта су суштинске вредности и шта је сврха која ће мје испунити.
За себе каже да је сада „жена, мајка, сељанка“. У животу и послу који је непредвидив, несигуран, у рукама временских (не)прилика проналази дубљу радост и мир, окружена небом и шумом, као храмом.
-На том путу, захвална сам и великом броју људи које сам упознала и с којима сам се мењала и упознавала себе. Асоцијација агропредузетница Србије је једна од тих заједница која ми је помогла да останем и развијам се на свом путу, као и неколико удружења жена (попут Колпинга и Оснажених), јер жена је жени вучица. Једна другој дарујемо снагу, инспирацију, подршку и развијамо се заједно- нагласила је наша саговорница.
Марија је право са Балија стигла у срце Фрушке горе. Ова планина постала је место које је осетила као свој вечни дом, а открила нам је и шта је тако снажно привукло већ на први поглед.
-Већ први долазак на Фрушку Гору ми је пробудио жељу да останем ту заувек, несвесно, по првом инстинкту. Касније сам откривала све више лепота и блага ове наше Свете горе, од шума, језера до природних места добре енергије. Посебан утицај на нас је имало Филозофско друштво “Свар” са Фрушке Горе, које има дугу и богату историју развоја духовно-еколошке свести појединца и окружења и ширења потребе чувања сопствене традиције. Кроз њихову уметност, музику и учења открили смо најприроднији пут упознавања себе и својих потенцијала – а он почиње у природи и повезаности са њом. Фрушка Гора на тај начин нам је подарила потпуни нови дом.
Живот у Раковцу, на Фрушкој гори, звучи као повратак коренима и природи. Данас на свом имању има читав „еко свет“. По пресељењу из Београда, Марија и њен супруг ту одгајају своју децу, имају воћњак, пчелињак, али и отварају врата за госте у викендици- за ноћење, дневне посете и прославе.
-Циљ нам је био да на једном месту где живимо такође и радимо – стварајући еко систем,еко село где смо сви повезани – и биљке, и пчеле, и животиње – где зависимо једни од других и (п)одржавамо се међусобно. Сада тај модел ширимо даље – наши гости поред одмора у мирном делу шумског краја, могу да се упознају са једним природнијим начином живота, где се може и уживати, прослављати, стварати. Боравак прилагођавамо гостима и њиховим потребама – тако да нудимо и чување деце, шетње у шуми, активности у природи, радионице, и ритритове.
Када се завири у утиске гостију, све врви од одушевљења. Међутим, много времена и труда требало је да све на њиховом имању „легне на своје место“ и тај рад не престаје, већ траје из дана у дан.
-Сваки нови дан тражи да поставимо ствари на своје место. Живот у природи је непредвидив, зависимо од временских (не)прилика, ситуација у земљи и свету, жеља гостију. Главна лекција нам је да будемо присутни – и физички, на имању, и свешћу, да приметимо кад неки део пузле треба да се помери, склони, премести.
Наша саговорница подвлачи да јој највећу радост причињавају људи који желе поново да дођу, с којима се повежу и као пријатељи и сарадници.
- Сам смештај нема луксуз који се све више нуди у руралном туризму. Ми желимо код људи да створимо осећај добродошлице, припадања, а на првом месту препуштање природи – у чему лежи највећи животни дар и инспирација. После посете, многи гости почну да размишљају о кући у природи за себе, или донесу одлуку коју су дуго вагали, деца већ осмисле нове игре.
Да ли живот у природи тражи велика одрицања и да ли је тешко пословати у туризма у нашој земљи, из прве руке нам одговара Марија.
-Верујем да сваки посао тренутно пролази кроз изазове светских промена, које траже и промену у нама, начину размишљања и буђења креативности. Треба бити будан и отворен за промене и осмишљавати нове садржаје који ће развијати идеју. Одрицања има, али највише оних који траже комфор и лакши начин. Кроз посвећеност и присутност, чак и кад је тешко, коначни резултат и резултат тог резултата, доносе катарзу већег обима испуњености.
Деца која одрастају у природи- без екрана, са правим животним вредностима. Породица и деца у срцу природе, тако како изгледа одрастање малишана ове породице. Љубав према земљи и природи пренета је и на њих као будуће нараштаје који ће знати како да поштују своју време на овој планети.
-Као што се обично каже нама родитељима – ми смо пример деци. И кад то не радимо истински, то и они примете и брзо покажу својим понашањем. Кроз њих и ми учимо. Од почетка заједничког живота определили смо се за вредности које ће нас водити – и самим одабиром места у природи за живот, оно вас води, гура, поправља и награђује. Када ћерка залије башту на крају дана, а не оде на игралиште и додатно је све то мрзи а ипак уради, тада видим плодове које нам је ова земља дала- искрена је Бојат.
На свом имању организују и држе радионице за децу, где се најмлађи повезују с природом, упознају са пчелама и екологијом.
- Циљ нам је да кроз те активности, као и кретање и играње на имању и у шуми, деца природно развијају моторику, емоционалне и функционалне вештине за живот, а на тај начин и да се чланови породице повежу. План радионица ће бити на нашој ИГ страници и вебсајту www.ekoselofruskagora.com.
Марија је имала и поруку за младе који се плаше неуспеха повратка природи, пољопривреди и животу на селу.
-Највећи неуспех је живети у страху. Кад те идеја коју држиш у срцу води - кад је већа од тебе и твојих жеља и надахњује инспирацијом да чујеш како небо пукне и отвори се, онда је твоје само да се препустиш, радиш и верујеш. И дишеш. У природи сам научила да кад је тешко окренем се шуми, гледам је и дишем. Тад осетим да се срце отвара и храбро иде даље. Чак и кад мислиш да је немогуће. Природа прати и награђује. Резултати су изненађујући. Наше искуство од шест година живота и рада у природи нам свакодневно показује да највећи дарови које добијемо су неочекивани и већи него што смо им се надали. Све ситуације се скоцкају и боље него што смо ми мислили, јер један природан ток живота је изнад свега, а у том процесу мир и вера ојачају толико да лакше и безбрижније пливаш и уживаш- закључила је за „Дневник“ Београђанка са беочинском адресом.