БЕРАЧИ ВОЋА ЗАРАЂУЈУ ДНЕВНИЦЕ ОД 5.000 ДИНАРА Српски произвођачи запошљавају раднике са Далеког истока, ево које воће се највише исплати брати
Након драматичне 2025. године, коју су обележили мразеви и рекордне суше, прогнозе за предстојећу воћарску сезону у Србији су знатно оптимистичније.
Стручњаци и произвођачи слажу се да су повољни зимски услови и одсуство већих пролећних мразева поставили темељ за добар род већине воћних врста.
Док су прошле године трешње достизале невероватних 2.000 динара, што је изазвало бурне реакције јавности, ове године се очекује стабилизација.
Александар Моравчевић, произвођач из Гроцке, предвиђа да би у пуној сезони килограм трешања могао коштати између 250 и 300 динара, што је значајно ниже од тренутних цена раног увозног воћа.
На пијаци у Нишу јагоде се већ могу наћи по цени од 450 до 500 динара, док су прве трешње и даље скупе и крећу се око 850–1.000 динара.
На огледним пољима Пољопривредног факултета у Новом Саду, професор Ненад Магазин истиче важност противградних мрежа и савремене заштите.
Иновације попут употребе дронова за заштиту биља и фрост-бастер система постају неопходност како би се предупредили губици који су прошле године били енормни.
Ипак, један од највећих проблема остаје недостатак радне снаге.
Дневнице за бераче трешања и малина достижу и више од 5.000 динара, а произвођачи су све чешће принуђени да раднике увозе са Далеког истока.
Професор Вељко Мијушковић упозорава да раст цена енергената додатно повећава трошкове у целом ланцу снабдевања.
Како објашњава Мијушковић, цена дизела која је достигла 223 динара директно утиче на транспорт, логистику и дистрибуцију робе, што се на крају прелива на потрошаче кроз више цене у продавницама.