ОВА ПОЉОПРИВРЕДНА КУЛТУРА ЈЕ СВЕ ИСПЛАТИВИЈА Док Србија увози велике количине, домаћи произвођачи имају шансу за озбиљну зараду
Чак око 70 одсто потрошње белог лука у Србији надокнађује се увозом, највише из Кине и Шпаније. Управо због велике тражње и потенцијално добре зараде, ова култура постаје све занимљивија домаћим пољопривредницима.
Према проценама стручњака, бели лук се у Србији узгаја на око 1.300 хектара, док се приноси крећу између осам и 15 тона по хектару, у зависности од сорте и услова производње.
Највећи део засада налази се у Војводини и јужним деловима земље, углавном на мањим породичним газдинствима. Један од произвођача који се одлучио за ову културу је Горан Лазић из Кикинде, који је прошле јесени засадио бели лук на више од пола хектара.
Захваљујући систему за наводњавање "кап по кап“, очекује висок принос, а посебно истиче квалитет домаће сорте "Босут“, коју годинама селекционише и умножава како би добио крупније главице и бољи род. Стручњаци наводе да бели лук има више предности у односу на друге повртарске културе. Релативно је отпоран на болести и штеточине, може да успева на различитим врстама земљишта, а додатна погодност је то што постоје две сетве и две бербе годишње - пролећна и јесења производња.
Поред употребе у исхрани, бели лук има значајну улогу и у прехрамбеној и фармацеутској индустрији. Користи се за производњу додатака исхрани, природних препарата и лекова, због чега потражња за овом биљком годинама расте.
Пољопривредни стручњаци оцењују да производња белог лука представља озбиљну пословну прилику за нове произвођаче. Иако улагања по хектару износе око 5.000 евра, приходи могу бити вишеструко већи, па зарада у појединим случајевима достиже и пет до шест пута више од почетног улагања.
То значи оквирно зараду од око 25.000 до 30.000 евра по хектару, што зависи од приноса, цене на тржишту и квалитета производње.
(Каматица)
