Европска конференција Касперски позива на узбуну: ВИШЕ ОД 92.000 НАПАДА МАЛВЕРА ОД ЈАНУАРА ОВЕ ГОДИНЕ
Више од 92.000 напада малвера и потенцијално нежељених програма детектовано је од јануара до почетка маја 2026. године широм света, а били су прерушени у популарне АИ сервисе и АИ агенте, речено је на конференцији Kaspersky HORIZONS, годишњој водећој европској конференцији компаније Касперски, посвећеној будућности сајбер безбедности, одржаној ове године у Риму 19. маја. Још података који зову на узбуну представили су стручњаци компаније Касперски, али и независни аналитичари, свако из свог угла бацајући светло на теме које нас муче када је у питању сајбер безбедност и заштита великих инфраструктурних система, али и обичног човека.
А ту је ослањање на вештачку интелигенцију, и злоупотреба поверења у „свезнајући алат“, озбиљна прилика за нападаче да отму своје парче колача.
Чак 49 одсто свих откривених напада било је маскирано као ChatGPT.Claude и Gemini чинили су по 18 одсто свих детектованих напада. Идентификовано је више од 15.000 узорака малвера који су се представљали као АИ софтвер. Међу њима су били банкарски тројанци,шпијунски софтвер, крадљивци лозинки и банкарских података, експлоити, „download“ малвер који преузима додатни злонамерни садржај.
Чак 99 одсто компанија планира да у своје безбедносне процесе укључи алате засноване на вештачкој интелигенцији. Чак 57 одсто компанија очекује бољу детекцију претњи захваљујући АИ, 49 одсто очекује аутоматизован одговор на инциденте. И да, у Kaspersky MDR систему већ сада АИ обрађује око 25 одсто долазних безбедносних догађаја, док коначну проверу и даље раде људи.
Дакле, кренули смо с одушевљењем новим могућностима, чије жртве, у виду запослених на нижим позицијама, већ падају. Међутим, компаније тиме отварају врата злонамерним софтверима, па истовремено расте и број напада који управо ту нову инфраструктуру користе као улазну тачку за упад у системе. Осим копија популарних софтвера везаних за АИ, у хакерској моди су и алатке „отвореног кода“ (читај: бесплатне). Тако је откривена нова кампања повезана са APT групом Silver Fox која је ширила лажне Claude AI апликације за Windows, macOS и Linux.
Где све пада систем за препознавање лица
У експерименту са АИ модификованим фотографијама систем за препознавање лица је у свих 10 независних тест случајева успешно повезао измењене фотографије с оригиналним идентитетом. Да шок буде већи, слични резултати добијени су када је стављен цртеж особе, а алгоритми су је препознали као оригиналну фотографију.
- АИ трансформације лица могу задржати биометријски идентитет чак и када људи мисле да гледају потпуно другу особу - каже Махер Јамут, водећи истраживач безбедносних протокола у компанији Касперски, који је у предавању приказао све слабости система препознавања лица, уз опаску да мобилни телефони раде на потпуно другом принципу, и да то треба узети у обзир.
- Увођење АИ агената у пословна окружења мења саму природу поверења. Безбедност више није само заштита крајњих тачака – већ контрола начина на који се интелигенција, дозволе и одлуке шире кроз међусобно повезане АИ процесе – рекао је Дмитриј Галов из GOaT тима Касперског.
Како се расправа о сајбер-безбедности постепено помера са заштите система ка заштити самог човека, стручњаци упозоравају на то да следећа велика тема више неће бити само заштита података, већ заштита начина на који људи мисле, доносе одлуке и формирају ставове. На конференцији је зато посебна пажња посвећена такозваној когнитивној вештачкој интелигенцији - системима који више нису усмерени само на обраду информација, већ све успешније анализирају обрасце понашања, предвиђају одлуке и прилагођавају комуникацију кориснику.
Иако данашњи АИ системи не могу да „читају мисли“, већ сада утичу на понашање кроз препоруке, персонализацију садржаја и управљање информацијама у великом обиму. Ипак, већина стручњака климнула је главом на то да је АИ и даље само алатка, а о томе да ли ће икад моћи да „размишља“ у холу конференције водила се расправа.
Истраживачи ипак упозоравају на нову врсту ризика - губитак менталне приватности и постепено сужавање простора у ком човек доноси независне одлуке. Уз помоћ великих количина података и напредног профилисања, будући системи могли би да постану довољно прецизни да препознају не само шта корисници раде, већ и како вероватно размишљају и шта ће следеће урадити. У пракси, то значи да ће се будући изазови све мање односити само на крађу лозинки или упад у системе, а све више на обликовање избора, ставова и понашања - од персонализованих превара до утицаја на јавно мњење. Дакле, слободно мишљење и закључивање је у опасности.
Ивана Радоичић
Фото: Касперски